Svet

Foto: AP/Susan Walsh

12. 7. 2023. / 10.17

NATO samit: Sukob na Kosovu sve bliži, pozivnica za Ukrajinu na čekanju 

Nemački stručnjak za Zapadni Balkan i proširenje NATO Milan Nič rekao da je Kosovo bliže otvorenom sukobu nego Bosna i Hercegovina. Lideri država članica NATO su poručili Ukrajini da će biti u poziciji da upute pozivnicu zemlji da se pridruži Alijansi "kada se saveznici slože i ispune uslovi"

Kada je reč o Srbiji, u okviru NATO samita, ​​Nemački stručnjak za Zapadni Balkan i proširenje NATO Milan Nič rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da očekuje da lideri NATO na samitu u Viljnusu potvrde da je situacija na Kosovu ozbiljna i da je KFOR tamo da garantuje bezbednost svih građana, uključujući i srpsku manjinu na severu.

Nič ocenjuje da predsednik Srbije Aleksandar Vučić može dugo da vodi igru "i Zapad i Rusija".

Pojednostavljena procedura za prijem Ukrajine

Na NATO samitu u litvanskom glavnom gradu Viljnusu, 11. i 12 jula,tema koja  dominira je prijem Švedske, ali i nastojanja Ukrajine da postane članica najveće vojne organizacije.

Ukrajina se nadala da će tokom samita dobiti garanciju za članstvo u NATO, kome bi pristupila nakon okončanja rata.

Međutim, nezvanično se pominje da za sada nema raspoloženja da se u završnom dokumentu eksplicitno navede da će Ukrajina dobiti pozivnicu za prijem u NATO, piše RSE.

Pojedine zemlje NATO-a oklevaju da idu predaleko, plašeći se da bi obećanje skoro automatskog članstva moglo dati Rusiji podsticaj i za eskalaciju i za odugovlačenje rata.

Za razilku od Evropske unije gde jedna zemlja kandidat predaje aplikaciju za članstvo, proces prijema u NATO počinje izdavanjem pozivnice od strane ove organizacije.

Da postoji mogućnost da se lideri neće usaglasiti oko potvrde da će Ukrajina dobiti pozivnicu, najavio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

On je na Tviteru naveo da ima signale da se raspravlja o određenoj terminologiji.

"I želim da istaknem da je ova formulacija o pozivnici za članstvo u NATO, a ne o članstvu Ukrajine", podvukao je ukrajinski predsednik.

Zelenski je ocenio da je "neviđeno i apsurdno" ukoliko se ne postavi vremenski okvir za pozivnicu ili članstvo Ukrajine u Alijansi.

"Čini se da nema spremnosti ni da se Ukrajina pozove u NATO, niti da postane članica Alijanse”, ocenio je Zelenski.

Generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenbeg je potvrdio da će na samitu predložiti pojjednostavljeni proces članstva Ukrajine u Severoatlantski savez.

On je najavio da će predložiti ukidanje takozvanog Akcionog plana za članstvo, koji obuhvata ekonomske i političke reforme koje jedna zemlja kandidatkinja treba da preduzme na putu ka članstvu u NATO-u.

"Sve se radi kako bi se Ukrajina približila članstvu u NATO-u", ocenio je šef Alijanse uoči početka samita.

Akcioni plan o članstvu je program političkih i vojnih reformi koji treba da uskladi buduće članice NATO-a sa standardima Alijanse. Može potrajati godinama i učešće u ovom program ne prejudicira bilo kakvu odluku Alijanse o budućem članstvu jedne države kandidatkinje.

Lideri 31 države NATO-a će, između ostalog, morati da pronađu adekvatnu formulaciju koja se odnosi na perspektivu članstva Ukrajine u Alijansu.

Bajden podržao perspektivu članstva Ukrajine

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Džo Bajden je izrazio podršku za terminologiju, koju je predložio generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg po pitanju završnog dokumenta, a koji se odnosi na perspektivu članstva Ukrajine u NATO. Iako, još uvek nije jasno šta se tačno navodi u završnom dokumentu.

"Saglasni smo oko jezika koji ste predložili u vezi sa budućnošću Ukrajine da se pridruži NATO-u", izjavio je američki predsednik uoči početka samita Alijanse.

Predsednik Ukrajine  će doputovati u litvansku prestonicu kako bi učestvovao na samitu. Danas trebalo bi da bude fomriran Savet NATO-Ukrajina, sa ciljem podizanja odnosa na viši nivo.

Najavljeno je takođe da će Zelenski imati odvojene razgovore i sa američkim predsednikom.

Završni zaključci, uključujući i poglavlje koje se odnosi na Ukrajinu bi trebalo da budu usvojeni na kraju dvodnevnog samita.

Iako se samiti NATO-a održavaju svake druge godine, reč je o četvrtom okupljanju ove vrste u poslednjih 18 meseci, odnosno od ruske invazije na Ukrajinu, koja je počela 24. februara prošle godine.

Jedan samit je već održan virtuelno, dan nakon početka rata u Ukrajini, nakon kojega su usledili sastanci u Briselu i Madridu.

Za Litvaniju je organizacija NATO samita jedan od najvećeih događaja u istoriji zemlje. 

Z.S./RSE

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu