Nemačka već neko vreme ima problem sa radnom snagom. Prema najnovijim podacima u Nemačkoj je u 2022. godini bilo 1,9 miliona nepopunjenih radnih mesta. Dobro je poznato da je Nemačka oduvek bila centar interesovanja radnika sa naših prostora. Srbi samim tim postaju sve poželjnija radna snaga tako da nije ni čudo da sve više inženjera i drugih stručnjaka iz naše zemlje kreće kao pre put Nemačke.

Nemačka se prema najnovijim podacima najviše suočava sa problemom nedostatka radne snage u sektoru inženjerstva. Bilo da je reč o energetici i elektrotehnici, informatici, tehnologiji mašina i vozila, niskogradnji ili građevinskoj tehnologiji – svako ko traži posao inženjera u Nemačkoj taj ima sve veći izbor. U četvrtom kvartalu 2021. na 387 slobodnih radnih mesta bilo je 100 kandidata. Godinu dana kasnije bilo ih je već 471.

Krajem 2022. u Nemačkoj je bilo ukupno 170.300 slobodnih radnih mesta za inženjere. Udruženje VDI, koje okuplja nemačke inženjere, upozorava da manjak postoji svuda, odnosno da je nedostatak kvalifikovanih radnika veoma veliki problem. Mnogi projekti javne izgradnje su zaustavljeni ili uopšte ne mogu da se pokrenu, projekti digitalizacije pali su u vodu, navodi Udruženje, a prenosi Deutsche Welle.

Nemačka je decenijama hvaljena kao zemlja inženjera i svuda u svetu bila je pojam za tehnička znanja.

“U Nemačkoj smo u prošlosti zapravo živeli od naših dobrih ljudskih resursa, to je bila naša snaga. Sada je, međutim sve manje studenata u odnosu na broj penzionera. Najgore je što se situacija neće popraviti, jer se demografske promene primećuju“, kaže Diter Vesterkamp, koji vodi odeljenje za tehnologiju i društvo pri udruženju VDI.

Na osnovnim tehničkim usmerenjima evidentan je pad broja studenata prve godine.

“Kao rezultat toga, u nadolazećim godinama može se očekivati značajan pad broja diplomiranih studenata“, kaže ekonomista Aksel Plineke sa Instituta nemačke privrede u Kelnu.

Poslednja istraživanja dala su podatke će Nemačkoj u budućnosti najviše biti potrebni inženjeri, kao i IT stručnjaci. To, kako kaže Plineke, eliminiše ključni argument koji ide u korist Nemačke kao poslovne lokacije.

"Ako to imate na umu“, dodaje Vesterkamp, "i znate da su stvari drugačije u drugim zemljama, onda će biti teško uveriti industriju da investira ovde u budućnosti, a to bi bilo kobno. To mi sebi u Nemačkoj ne možemo da priuštimo“, kaže Vesterkamp uz zaključak da je na kocki prosperitet zemlje.

To se više ne može prevazići bez velike imigracije kvalifikovanih radnika iz inostranstva, kaže Vesterkamp. Broj stranih radnika u inženjerskim zanimanjima od kraja 2012. do septembra 2022. porastao je za 126,5 odsto, odnosno na oko 105.000. Svaki deseti inženjer već sada je iz inostranstva. Ali čak i to je daleko od dovoljnog.

Političari su to prepoznali i trenutno reformišu zakonodavstvo koje reguliše imigraciju.

“Da, savezna vlada ima strategiju za kvalifikovanu radnu snagu u kojoj imigracija takođe ima svoje mesto. Mi u VDI to snažno pozdravljamo, ali jednostavno stvari moramo još jednom i bolje da sagledamo. U suprotnom će razvoj u Nemačkoj ići u pogrešnom smeru”, kaže Vesterkamp.

To pre svega znači poraditi na birokratskim preprekama koje poznaje svaki preduzetnik koji želi da zaposli stručnjaka iz inostranstva. Vesterkamp zna mnogo takvih primera.

“Potrebno je sedam meseci dok npr. nekom indijskom inženjeru bude dozvoljeno da radi ovde u Nemačkoj. To mi sebi jednostavno ne možemo i ne smemo da dozvolimo, jer druge zemlje mogu da budu brže i da angažuju tu osobu pre nas”.

“Za dozvolu je potrebno toliko vremena zato što se dokumenta imigracionih vlasti u Nemačkoj šalju poštom u ambasadu u inostranstvo”, žali se ekonomista Plineke.

On se zalaže za veću digitalizaciju i više osoblja u nadležnim službama. Zatim je potrebno još oko mesec dana da se dobije termin u ambasadi za podnošenje zahteva za vizu. Administracija je, kaže Plineke, usko grlo u strategiji privlačenja kvalifikovane radne snage. "Može se to reći i ovako: oni imaju auto koji bi sada trebalo da bude imigracija. Poboljšali su motor, to su pravila o imigraciji, reklamiraju to, a imaju i više goriva u rezervoaru. Ali, gume su i dalje za brzinu od 30 na sat.“

“Ali, jedno je dovesti ih u zemlju, a drugo je zadržati u Nemačkoj. Polovina stranih studenata koji su u Nemačkoj stekli diplomu, napušta Nemačku direktno posle studija "i sa sobom, da tako kažem, nosi znanje koje su ovde stekli“, kaže Vesterkamp. On kaže da bi Nemačka morala bolje da se brine o ljudima koje je ionako teško privukla.

Vesterkamp takođe smatra da je i društvo obavezno da se po tom pitanju angažuje.

“Mislim pritom na šire stanovništvo i smatram da nam je zaista potrebna kultura koja prihvata kvalificirane radnike. Potrebni su nam ti ljudi, u suprotnom ćemo u budućnosti imati problema s kvalitetom života u Nemačkoj”, zaključio je Vesterkamp.

I.Đ./Deutsche Welle

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com