Peticija je objavljena na sajtu change.org, a u tekstu se navodi se da učenici pored pet dana škole imaju samo dva dana odmora, koje moraju da iskoriste za učenje za kontrolne i odgovaranja, kao i za domaće zadatke. Oni kažu da su da žele više vremena za odmor, za porodicu i prijatelje, za razonodu i igru pa i za pripremu za školu.

Različiti su razlozi zbog kojih potpisnici podržavaju peticiju. Međutim, neki od njih su privukli i pažnju psihologa, koji tvrde da ih treba shavtiti ozbiljno. Jedan od potpisnika kaže da mu "škola daje suicidne misli i bira sa kog mosta da skoči“, a drugi razmišlja "da li da se umije ujutru ili da ubije“, dok je jedna potpisnica koja je komentarisala da će se "ubiti zbog škole“ dobila i nekoliko"lajkova“.

Foto: Printskrin peticije

“Nisam robot, imam i ja dušu“, "Duže smo u školi nego kod kuće“, "Zbog samo dva dana odmora ne mogu da se posvetim drugim obavezama osim škole i moram da učim i preko noći da bih sve postigla“, "Prođe mi pola života u školi“, "Previše nas umori i nemamo vremena ni za domaći, a kamoli za bilo šta drugo“, piše u komentarima.

Kozmetičke promene

Nastavnica biologije u jednoj beogradskoj školi Snežana Romandić kaže za portal “Vremena” da činjenica da su deca sama potražila pomoć, pored toga što zaposleni u školama govore godinama da nešto u školi nije kako treba, govori u prilog tome da školski sistem nije dobar. 

“Promene koje se dešavaju u školama poslednjih 20 godina su samo kozmetičke. One ne uvažavaju potrebe savremenog deteta, ni potrebe koje savremeni porizivodni procesi zahtevaju. Mi nismo usaglašeni sa brojnim tokovima 21. veka kada govorimo o školama. Škola nam je ista kao pre 50 godina. Koncept časa 45 minuta, šest, sedam časova, ubacuju se novi predmeti povećava se obim i količina, a suština se izgubila u formi”, kaže Romandić za “Vreme”.

Ona tvrdi da bi promena koncepta same škole bila efikasna. 

“Ja mogu da razumem potrebu dece da se aktivnosti prilagode potrebama u skladu sa njihovim razvojem. Na primer, da postoje četri nastavna dana, a jedan dan da se posveti određenim aktivnostima. Ali sumnjam da su nadležni raspoloženi za korenite promene”, kaže Romandić.

Međutim, kako objašnjava sagovornica portala “Vremena” ako bi nadležni imali dovoljno sluha, možda bismo smanjili i nasilje u školama. Jer, to što su deca sve agresivnija je pokazatelj koliko su zapravo nezadovoljna. Ne samo školom, već mnogo čime, ali najviše vremena provode u školi. 

Reakcije prosvetnih radnika

U grupama prosvetnih radnika na društvenim mrežama mogle su se takođe videti različite reakcije na peticiju za skraćivanje školske radne nedelje. 

S jedne strane su oni koji smatraju da su današnja deca razmažena i da se ne bi bunili da sede po kafićima po ceo dan, te da je najbolje da svima odmah podelimo diplome dok veliki broj prosvetara ukazuje na realan problem preopterećenosti učenika, piše Danas.

"Naša deca nisu lenja, niti razmažena! Treba menjati planove iz korena! Moje dete je 5. razred, pokušavam da ispratim šta uče! Toliko bespotrebnih, nejasnih definicija da je to strašno! Na primer geografija prve dve lekcije preko 20 novih pojmova atmosfera, hidrosfera, litosfera, biosfera, fizička geografija, društvena geografija, meteoriti, meteoridi, meteori, asteroidi, sunčev sistem, sažvežđa, kosmos, zvezde …Da ne nabrajam za ostale predmete…“, glasi jedan od komentara.

Nastavnici ukazuju da su đaci mlađih razreda nekada imali po tri do četiri časa dnevno, a da sad prvaci imaju i po pet časova, te da je broj časova u starijim razedima značajno povećan jer je došlo do povećanja broja predmeta.

Ujedinjenje nastavnika i đaka

Inicijativa koju su pokrenuli i u velikom broju podržali učenici bi mogla da bude interesantna i za prosvetne sindikate koji godinama organizuju štrajkove i proteste na kojima se kao jedan od problema ističe i preopterećenost nastavnog osoblja i drugih radnika i radnica u školama, piše portal “Mašina”.

Prosvetnim sindikatima su ovom peticijom učenici otvorili put ka iznošenju zahteva za skraćivanje ili rasterećivanje radne nedelje koji dobija sve veću podršku u celom svetu, a koji predvode upravo sindikati potpomognuti organizacijama civilnog društva.