Otkrića dva laureata, profesorke Univerziteta u Segedinu u Mađarskoj Katalin Kariko i Drua Vajsmana sa Univerziteta u Pensilvaniji, ključna su bila u razvoju efikasne mRNA vakcine u borbi protiv pandemije kovida-19.

"Kroz svoje revolucionarno istraživanje, koje je fundamentalno promenilo naše razumevanje o međusobnoj vezi mRNA i imunog sistema, laureati su doprineli razvoju vakcina stopom bez presedana tokom jedne od najvećih pretnji čovečanstvu u modernom vremenu“, saopštio je komitet Nobelove nagrade.

Pogledajte video:

Sekretar Nobelovog komiteta Tomas Perlman rekao je da su naučnici bili "oduševljeni i preplavljeni emocijama“ kada su ih kontaktirali i obavestili da su dobili nagrade.

Katalina Kariko rođena je u Mađarskoj 1959. godine. Studiju o modifikaciji nukleobaza RNK sprovela je na univerzitetu u Pensilvaniji. Trenutno je profesorka na Univerzitetu u Segedinu, kao i na onom u Pensilvaniji. Dru Vajsman rođen je u Leksingtonu u Pensilvaniji, a zajedno sa Katalin Kariko sproveo je istraživanje o modifikacijama nukleobaza. Trenutno je zaposlen na Univerzitetu u Penslivaniji kao predavač.

Tokom pandemije kovida, vakcine Moderna i Pfizer/BioNTech bile su zasnovane na tehnologiji mRNA.

Profesorka Kariko i profesor Vajsman upoznali su se ranih 1990-ih kada su radili na Univerzitetu Pensilvanije, u SAD.

mRNA kovid vakcina sadrži genetska uputstva za izgradnju jedne komponente – proteina – od koronavirusa. Kada se ovo ubrizga u telo, naše ćelije počinju da proizvode mnogo virusnog proteina. Imuni sistem ih prepoznaje kao strane, pa napada i naučio je kako da se bori protiv virusa, pa ima prednost kada dođe do budućih infekcija.

Velika ideja koja stoji iza tehnologije je da možete brzo razviti vakcinu protiv skoro svega – sve dok znate prava genetska uputstva za upotrebu. To ga čini daleko bržim i fleksibilnijim od tradicionalnih pristupa razvoju vakcine.

M.J./RTS/BBC

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com