Nakon što je u četvrtak u ranim jutarnjim satima Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu, na hitnom sastanku sinoć u Briselu lideri Evropske unije saglasili su se o još jednom setu sankcija koje su prvenstveno usmerene na finansijski, transportni i energetski sektor Rusije. Mada se sa zapada najavljivalo da će se Rusija suočiti sa "najoštrijim sankcijama“ u slučaju invazije, novi set EU i SAD samo je proširenje sankcija uvedenih u utorak, nakon ruskog priznanja nezavisnosti samoproglašenih republika Donjeck i Lugansk.

Iz Evropske unije saopštili su sinoć da novi set njihovih sankcija obuhvata finansijski sektor, kontrolu i finansiranje izvoza, viznu politiku i dodatne sankcije protiv pojedinaca iz Rusije.

Iako je bilo reči o tome, EU i SAD ipak nisu odsekle Rusiju iz SWIFT-a – globalnog međubankarskog sistema, što je mera koja bi ozbiljno pogodila Rusiju. Kako piše briselski "Politiko“ nemački kancelar Olaf Šolc bio je protiv takvog koraka u ovom trenutku, insistirajući da ovu opciju treba zadržati za kasnije. Šolcovo odbijanje dolazi nakon što je ukrajinski ministar spoljnih poslova na Tviteru pozvao lidere EU da isključe Rusiju iz SWFIT sistema, dodajući da će oni koji sumnjaju u takav potez imati na svojim rukama "krv nevinih ukrajinskih muškaraca, žena i dece“.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da će ove sankcije biti usmerene na 70 odsto ruskog bankarskog tržišta i ključne državne kompanije. Zabrana izvoza bi "pogodila naftni sektor tako što bi onemogućila Rusiji da unapredi svoje rafinerije“. EU je zabranila i prodaju aviona i opreme ruskim avio-kompanijama.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izjavio je da će mere imati "teške i masovne posledice“, po Rusiju kao odgovor na "ničim isprovociranu i  neopravdanu vojnu agresiju na Ukrajinu“.

Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je sinoć da će SAD preduzeti niz sankcija među kojima su "ograničenje izvoza u Rusiji u sankcije ruskim bankama i kompanijama koje kontroliše država“. Bajden je pozvao američke gasne i naftne kompanije da ne koriste geopolitičke rizike da bi podigle svoje cene i povećale profit.

I britanski premijer Boris Džonson najavio je sinoć novi paket sankcija koje će nametnuti Rusiji, a prema njegovim rečima radi se o "do sada najvećim sankcijama Rusiji“. Zakonski predlozi koji će omogućiti sprovođenje sankcija naći će se pred poslanicima u Parlamentu u utorak, a prema najavama Britanija će zamrznuti imovinu najveće ruske banke VBT koja raspolaže sa 154 milijardi funti, a ostale banke isključiće iz britanskog finansijskog sistema.

Najavljeno je i da državne ruske kompanije neće moći da prikupljaju novac za finanisiranje svog rada u Ujedinjenom kraljevstvu, a biće ograničene i sume novca koje ruski državljani mogu da imaju u britanskim bankama. Kako se pretpostavlja, ovakve mere izvršiće pritisak na više od 100 pojedinaca i filijala, a sankcije će potkačiti i Rostec, najveću rusku kompaniju iz odbrambenog sektora.

Dosadašnje sankcije zapadnih zemalja uvedene Rusiji prvenstveno su osmišljene tako da ciljano naškode konkretnim osobama, kompanijima i zemlji kroz ograničenje trgovine, bankarstva ili pristupa finansijskim sredstvima.

S.P.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com