Ostalo je još da se skupština izjasni o njemu, a kako je srpski parlament već godinama prakitčno pogon za usvajanje vladinih predloga zakona, nema razloga da se ne veruje da će odluka vlade na kraju biti usvojena.

Šta je konverzija zemljišta?  

Poseban zakon o konverziji usvojen je 2015. Investitori koji su kroz privatizaciju ili stečaj kupovali preduzeća, postajali su tom kupoprodajom vlasnici preduzeća, ali ne i zemljišta na kojem se ono nalazi. Da bi stekli svojinu i na zemljištu na kojem se poslovna zgrada nalazi, oni moraju da plate naknadu za konverziju prava korišćenja u pravo svojine na tom zemljištu. 

Međutim, već sam predlog da se omogući kompanijama da svoje pravo korišćenja državnog građevinskog zemljišta konvertuju u svojinu bez naknade, izazvala je polemiku u javnosti i brojna protivljenja.

Za Jovana Rajića, advokat i predsednik UO Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), ukidanje konverzije je legalizacija korupcije.

Kako je za N1 rekao problematičan je i trenutak u kojem se usvaja izmena zakona.

"Da se vratim prvo na proceduru. Prva stvar je trenutak u kojem se konverzija ukida – to mi je najproblematičnije jer pokazuje odsustvo svakog ljudskog momenta i empatije prema trenutnoj situaciji i odgovornosti za trenutak u kojem se nalazimo“, kaže Rajić.

Uz sve to za njega je čitav postupak netransparentan, imajući u vidu da ne znamo koji je zakon uopšte u skupštinskoj proceduri. 

Vesićeva ideja

Da se planira ukidanje konverzije zemljišta još krajem 2022. godine najavio je ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Gorana Vesića. 

Nacrt izmena Zakona o planiranju i izgradnji prošao je javnu raspravu u februaru. Međutim, o kojoj verziji predloženih izmena će na kraju poslanici u skupštinji raspravljati još nije poznato. Tekts predloženih izmena ovom trenutku kad je objavljen ovaj tekst nije objavljen na sajtu parlamenta.

Najavljujući ukidanje konverzije Vesić je rekao i da bi se u tom slučaju "oslobodilo 5.000 lokacija za gradnju i da će on izneti predlog njenog ukidanja“.

Međuti, kako je pisao magazin "Biznis i finansije", nema zvaničnih podataka o veličini tih parcela, firmama koje ih poseduju, načinu na koji su ih stekle, niti analize šta bi se dobilo ukoliko se zakon izmeni.

Kad je 2015. donet poseban zakon o konverziji, tadašnja resorna ministarka Zorana Mihajlović ocenila je da će se po tom osnovu, ne računajući koristi od investicija, u državnu kasu tokom narednih nekoliko godina sliti 1,2 milijarde evra.

Prema podacima, magazin "Biznis i finansije", taj rezultat je mnogo skromniji, a prihod države po tom osnovu iznosi svega 7,7 miliona evra.

Šta kažu oni koji su za?

Organizacija NALED se zalaže za besplatnu konverziju. Kako su svojevremeno saopštili, konverzija prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine uz naknadu pokazala se kao pravnopolitički promašaj.

"Država je uspela da naplati manje od 10 miliona evra dok su izgubljene višestruko veće investicije zbog nemogućnosti gradnje na zemljištu koje se nalazi u režimu prava korišćenja", istakao je NALDE.

Jasmina Radovanović, šefica Jedinice za imovinu i investicije u NALED-u rekla je za "Bitnis i Finansije" da zemljište firmi, iako na atraktivnim lokacijama u većim gradovima, ostaje zapušteno i van prometa.

"Zalažemo se da konverzija bude besplatna svuda gde je moguće da se sprovede, jer je i za državu, koja želi da osnaži građevinarstvo, sadašnje stanje veliko opterećenje. U režimu sadašnjeg zakona mogla bi da ostanu samo sportska udruženja i društvena preduzeća, koja taj međukorak treba da prođu kroz postupak privatizacije", rekla je tada Radovanović.

Zašto su protiv?

Protivnici ideje o besplatnoj konverziji navode da bi tim "poklonom“ država oštetila svoj budžet, a ekstremnu dobit omogućila nekim privilegovanim kompanijama koje su do prava korišćenja došle kupujući društvene ili firme u stečaju, gde to pravo nije bilo evidentirano, niti je u brojnim slučajevima ušlo u cenu.

Ukidanje obaveze konverzije potencijalno je izuzetno štetna po državni budžet, smatra direktor Centra za lokalnu samoupravu Nikola Jovanović.

“Obaveza konverzije je inicijalno uvedena kako se proces privatizacije ne bi pretvorio u grabež za građevinskim zemljištem, uz gašenje osnovnih delatnosti i otpuštanje radnika”, navodi Jovanović.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić ocenio je kao katastrofalnu odluku o da se predloži ukidanje naknada za konverziju.

“To je katastrofa, ne samo zbog pravičnosti i gubljenja prihoda, već i zbog toga što Vlada Srbije ne može da shvati da se pravila ne menjaju u toku igre”, rekao je Savić.

B.G./N1/Biznis i Finansije

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com