Danas je počela prodajna manifestacija "Knjiga na sajmu, Sajam u srcu“ na kojoj učestvuje oko 100 izdavača i trgovaca knjigama. Održava se u Hali 2 Beogradskog Sajma, a traje do 26. decembra.

Zbog termina i zbog sadržaja ova manifestacija asocira na dva najposećenija programa Beogradskog sajma: na Novogodišnji vašar i na veliki oktobarski Međunarodni sajam knjiga, koji zbog korone nisu održani ove i prošle godine.

Očekujući da će nova manifestacija okupiti "poštovaoce knjige i u uverenju da je knjiga lekovita i da će uneti optimizam i dobru energiju u Novu godinu“ njen organizator Beogradski sajam indirektno asocira potencijalne posetioce na Vašar i na Sajam knjiga, ne bi li došli u što većem broju.

Da je Beogradskom sajmu, koji je tokom dvogodišnje pandemije pretvoren u privremenu bolnicu odnosno vakcinalni punkt, važno da povrati originalni imidž čak i po cenu da radi bez profita, govori i činjenica da je cena ulaznice za ovu mqanifestaciju 100 dinara, što je znatno manje od cena za uobičajene priredbe. Takođe, i cena iznajmljivanja štandova je znatno niža u odnosu na cene za Sajam knjiga.

Pokušaj Beogradskog sajma i Skupštine grada da se ovog oktobra organizuje uobičajeni Međunarodni sajam knjiga nije uspeo, zato što su sva tri udruženja izdavača odlučila da bi u vreme pandemije takav skup bio izuzetno rizičan i da im se ne bi isplatio zato što bi poseta bila neuporedivo manja nego inače. Tim povodom je gradski sekretar za kulturu Ivan Karl izjavio da je Sajam knjiga jedina gradska manifestacija kulture čiji kontinuitet nije sačuvan u vreme pandemije.

Zašto su izdavači, dakle oni isti koji su u oktobru odbacili i promociju svojih novih knjiga i zaradu koju bi ostvarili prodajom, sada pristali da učestvuju na manifestaciji "Knjiga na sajmu, Sajam u srcu“?

Predsednik Udruženja profesionalnih izdavača Srbije (UPIS) i direktor i glavni urednik izdavačke kuće Clio Zoran Hamović kaže da  je većinska odluka njihovih članova da se ne učestvuje, "s obzirom da se stanje što se tiče pandemije od oktobra do sad nije promenilo na bolje“. Odluka nije obavezujuća, pa su ostavili mogućnost svakom da odluči "u skladu sa svojim potrebama.“

Clio, na primer, neće učestvovati jer Hamović smatra da je epšidemiološka situacija i dalje rizična, da bi zaposleni 12 sati dnevno bili u kontaktu sa posetiocima nepoznatog zdravstvenog stanja. "Posetioci su odgovorni prema sebi, ali smo i mi prema našim zaposlenima“, kaže Hamović.

Zbog učešća trgovaca, pogrešno se, kaže, govori da je ovo sajam knjiga. "Fokus oktobarskog Sajam knjiga je na vidljivosti knjiga i proveri kvaliteta i učinka  izdavača u godišnjem ciklusu između dva sajma, a  ovde je fokus na novogodišnjoj kupovini. Ali, da se ne shvati pogrešno: ni izlagačima ni publici ni organizatorima ne treba zameriti, njihove namere su razumljive i opravdane.“

Izdavačka kuća Geopoetika ima štand na "Knjiga na sajmu, Sajam u srcu“. Osnivač i glavni urednik ove izdavačke kuće i član Upravnog odbora Sajma knjiga kao predstavnik UPIS-a Vladislav Bajac podseća da se "u oktobru zdušno zalagao da se Sajam knjiga ne održi“ i da su sva tri udruženja izdavača "tada bila jedinstvena u toj odluci, svesna da seku granu koja im pomaže da prežive.“

Realnost im, kaže Bajac, nameće da se mora opstati i to uprkos enormnim troškovima – od novca koji je potreban za proizvodnju knjige izdavaču se vrati 10 do 15 procenata. "Zahvaljujući prodaji knjiga tokom deset sajamskih dana u oktobru izdavači mogu da žive narednih nekoliko meseci, a ovo je druga godina kako nema Sajma.“

"Ja, i direktorka Jasna Novakov Sibinović preuzimamo odgovornost zbog odluke da Geopoetika učestvuje na ovoj manifestaciji“, kaže Bajac i objašnjava da su "zaposleni pregradama odeljeni i zaštićeni od posetilaca, a i cene zakupa prostora su bile niske pa smo zaključili da bi nam odgovaralo da pristanemo. Mislim da je to primer sopstvene odluke na sopstvenu odgovornost, pa samim tim i čin demokratije.“

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com