U novosadskom Pozorištu mladih održava se međunarodni pozorišni festival za decu i mlade Novosadske pozorišne igre. Otvoren je u ponedeljak premijerom predstave “Koralina”, u produkciji teatra domaćina i u režiji češkog reditelja Jakuba Maksimova, a po priči Nila Gejmena.

Festival se održava po drugi put, a predstave za decu i mlade dolaze iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Nemačke, Bugarske… Selektor Festivala je Mihajlo Nestorović, koji je ujedno i direktor Pozorišta mladih.

U selekciji ovogodišnjeg festivala je i predstava “Mogućnost zabavljanja kod ptica” Tijane Grumić, u režiji Nikole Isakovića i produkciji Bitef teatra. Komad nas podseća da nismo samo mi u centru sveta kojem pripadamo i da je većina stvari – pitanje perspektive.

Kako predstavom pričati deci nakon masakra u beogradskoj osnovnoj školi? “Često kod stvaralaca vlada ideja da treba podilaziti deci, da im treba na neki specifičan način govoriti o određenim temama”, kaže za portal “Vremena” Tijana Grumić. “Zapravo, mislim da oni zaslužuju jednaku ozbiljnost kakvu zaslužuje i odrasla publika. Tako im treba pristupati. Deca razumeju nekada i više nego što im objektivno dajemo kredita za to. I u tom smislu, verujem da i pozorište za decu mora da priča s decom kao da su nam ravna. Jedino tako ćemo doći do dijaloga, timskog rada, samo tako ćemo da razumemo šta je njima potrebno i šta im je važno”.

Urban Kuntarič, glumac u predstavi “Koza na sudu u Višnjoj Gori” slovenačkog Narodnog pozorišta u Celju podseća da je negovanje istinske komunikacije sa mladom publikom neobično važno.

“Za svu publiku, posebno za mladu, važno je da ih ne potcenjujete, da im dajete nešto što im je lako da gledaju ali i da im saopštiš važne stvari. U našoj predstavi to je napravljeno tako što smo sve ubrzali, u ritmu je generacija kojima je namenjena: ide brzi red priče, narativa, onda ide neka šala, štos, pa muzika, pa onda opet poput fila, priča, šala… Mladi su navikli na tik-tok brzinu, ne priznaju ništa sporije. I ovo je jedan od načina da im se približite, da ih uvedete u ono što zapravo želite da im kažete. Morate smišljati način kako da im neke priče ispričate, nije dovoljno samo ispričati ih. To je prosto tako, takvo je ovo vreme. Morate kombinovati nauku i komediju. Čini mi se da je komedija dobar način komunikacije sa njima. Volim komediju. Ona je uvek dobar način saopštavanja nečega o svetu”, kaže Kuntarič za portal “Vremena”.

O tome kako u svetu u kojem smo, u kojem je sve roba, naučiti razliku između dobra i zla, Kuntarič ističe da je nužno imati široku perspektivu.

“Problem je individualizam. Mi smo društvo individualaca. Samo ja, ja, ja, ja… I zaboravili smo na dobrobit zajednice, dobrobit društva. I to počinje već u porodici. U njoj počinje narušavanje jezgra zajedništva, zajedničkog dobra. Ako ta celina funkcioniše, tu deca mogu da dobiju sigurnost, samopouzdanje, hrabrost, radost, radoznalost, dakle sve one vrednosti koje im pomažu kad izađu u svet. Opremljeni tim vrednostima, oni neće zalutati, ali kako je to danas u samoj porodici narušeno, deca nemaju zdravu bazu ni oslonac. Zbog konstantne presije nad ljudima, potrebe dokazivanja, zarađivanja, sve je pomereno i uzdrmano. Ja još nisam roditelj, ali ljudi koje znam, koji su roditelji, već imaju problem da komuniciraju sa svojom decom zbog telefona i interneta. To odsustvo komunikacije i svesti o potrebi i važnosti komunikacije u stvarnom svetu – čini ovaj svet otuđenim”, smatra Kuntarič.

Novosadske pozorišne igre završavaju se 15. maja i protiču u senci onoga – tako stoji i na sajtu festivala – što se dogodilo u Beogradu i Mladenovcu, a sa svešću da je susret uživo, potreba da se čujemo i razumemo – kulturna i civilizacijska misija.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com