U godišnjem izvještaju SIPRI upozorava na sve veći broj operativnog nuklearnog oružja, a nuklearne sile jačaju svoje nuklearne arsenale. Od početka rata protiv Ukrajine, smanjena je i transparentnosta, a zabeležen je značajan porast bojevih glava u Kini.

SIPRI pravi razliku između operativnih i ukupnih zaliha nuklearnog oružja: u ukupne zalihe spada i starije nuklearno oružje i ono namenjeno razgradnji odnosno rashodovanju, navodi Dojče vele.

"Ulazimo u jedan od najopasnijih perioda u ljudskoj istoriji", rekao je direktor SIPRI-ja Den Smih i pozvao je na obnovu "nuklearne diplomatije" i jačanje međunarodne kontrole nad nuklearnim oružjem.

U izveštaju SIPRI-ja se navodi kako devet nuklearnih sila – SAD, Rusija, Velika Britanija, Francuska, Kina, Indija, Pakistan, Severna Koreja i Izrael – nastavljaju da moderniziuju svoje nuklearne arsenale. Od početka 2022. do početka 2023. godine globalna zaliha nuklearnih bojevih glava se, pema procenama SIPRI-ja, doduše smanjila za gotovo 200 komada na procenjenih 12.512  -ali,  broj operativnog nuklearnog oružja se povećao za 86 komada na procijenjenih 9.576.

Manje transparentnosti

Rusija i SAD drže u stanju gotovosti 2.000 bojevih glava. One su montirane na raketama ili u vojnim bazama zajedno sa bombarderima. Prema istraživačima mira, Rusija i SAD zajedno poseduju gotovo 90 posto ukupnog nuklearnog oružja.

Njihovi arsenali ostali su stabilni tokom 2022. godine, mada je transparentnost značajno smanjena nakon početka rata protiv Ukrajine. Ni britanska vlada u 2022. godini nije javno objavila s kojim brojem broj nuklearnog oružja raspolaže.

Direktor SIPRI-ja Smit je istakao da se sve veće zalihe ne mogu objasniti ratom u Ukrajini jer je sada potrebno više vremena za razvoj novih bojevih glava. Osim toga, zemlje s najvećim porastom nuklearnog naoružanja nisu direktno pogođene ratom.

Značajno povećanje nuklearnog oružja u Kini

Najveći rast – 60 novih nuklearnih bojevih glava – beleži Kina, koja je povećala svoje zalihe nuklearnih bojevih glava sa 350 na 410. Slede Rusija (12), Pakistan (5), Severna Koreja (5) i Indija (4).

Istraživači iz SIPRI-ja očekuju da će kineski arsenal nuklearnog oružja nastaviti da se povećava, kako bi ova zemlja do kraja decenije mogla raspolagati sa barem onoliko balističkih interkontinentalnih raketa koliko ih imaju SAD ili Rusija.

Indija i Pakistan su 2022. godine takođe uvele i dalje razvijaju nove vrste nuklearnih nosača. Indijsko oruže sada je dizajnirano za veće domete i moglo bi doseći mete po celoj Kini, pretpostavljaju istraživači.

SIPRI sa zabrinutošću ukazuje na generalno pojačanu retoriku država o važnosti nuklearnog oružja. I Severna Koreja takođe nastavlja da svoj vojni nuklearni program vidi kao centralni elemenat svoje sigurnosne strategije. Istraživači procenjuju da je ta zemlja do sada napravila oko 30 bojevih glava i da ima dovoljno materijala za i do 70 bojevih glava.

B.G./Dojče vele

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com