Prvi referendum po novom Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi raspisan je za nedelju 16. januara. Prema novom zakonu za uspešnost referenduma je potrebna prosta većina od broja ljudi izašlih na glasanje. Ako ih izađe 10 i 6 glasa za, referendum je uspeo i menja se Ustav kao vrhovni pravni akt koji se tiče svih.

Referendumsko pitanje glasi: "Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?“ Iza ove formulacije krije se novi način izbora sudija i tužilaca, koji se izmešta u pravne savete.

Referendum o izemnama Ustava je raspisan odmah posle donošenja novog Zakona o referendumu, toliko brzo, da brže gotovo da nije moglo. Kritičari su govorili da je ta brzina "protivna međunarodnim standardima“, kao i da zapravo nije bilo javne rasprave, pa da građani nemaju pojma o čemu bi trebalo da glasaju.

Predložene promene Ustava se odnose na deo o pravosuđu. Ministarka pravde Maja Popović je tokom skupštinske rasprave o raspisivanju referenduma bila objasnila da je "cilj promene Ustava povećanje pravne sigurnosti građana“, te da su "promene Ustava predviđene kao aktivnost akcionog plana za pregovaračko poglavlje 23” u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom.

U Skupštini nije imao ko da protivureči pošto u njoj nema opozicije

Zvanični EU u Srbiji, kao i recimo, ambasador Nemačke, su pozvali građane da izađu na referendum i zaokruže DA.

Mnogi domaći stručnjaci su, međutim drugačijeg mišljenja. Sudija Miodag Majić je ocenio da nije trenutak za izmenu Ustava, “zato što atmosfera u društvu i pitanje legitimiteta u Skupštini, nisu uslovi u kojima se on menja".

A profesor Pravnog fakulteta Miodrag Jovanović je rekao da sadašnji ustavni aranžmani nisu toliko rđavi da bi proizvodili stanje kakvo imamo, već da je problem što "druge grane vlasti nisu odvojene onako kako Ustav predviđa.”

U autorskom teksu za "Vreme" članica Malog veća pokreta Ne davimo Beograd Biljana Đorđević kaže da "treba izaći na referendum i glasati NE".

Ona smatra da bi se izmeštanjem izbora sudija i tužilaca iz Skupštine u Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva, što predviđaju amandmani za promenu Ustava o kojima će se građani izjasniti na referedumu 16. janura, političko disciplinovanje pravosuđa samo nastavilo drugačijim metodama.

Sa druge strane pravnik Milan Antonijević je mišljenja da "treba izaći na referendum i glasati DA".

Jer, piše Antonijević za "Vreme“, upravo ovaj, gotovo jednopartijski parlamement, ne samo da treba da “progura” izmene Ustava u skladu sa očekivanjima EU, nego je možda i jedini koji to zapravo može, jer je za to potrebna dvotrečinska većina u Skupštini. On smatra da je sada stvoren jedinstven politički momentum da se stvari pomaknu sa mrtve tačke. Svako odlaganje bi, piše Antonijević, značilo "katastrofu za EU integracije i traćenje još mnogih godina naših života“.

Sa treće strane, predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas zastupa mišljnje da na referendumu uopšte ne treba učestvovati. On je objasnio da je za promenu Ustava potrebna dvotrećinska većina u Narodnoj skupštini, a da je ona jednopartijska, pa da je odluka zapravo doneta na partijskoj skupštini Srpske napredne stranke i da je zato nelegitimna.

A.I.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com