U petak se pojavila vest da je u 37. motorizovanoj brigadi ruske vojske došlo do pobune, tokom koje je teško povređen njen komandant,  pukovnik Juri Medvedev. Prema tim informacijama, na njega su, okrivivši ga za pogibiju svojih drugova tokom borbi kod Makariva, naleteli tenkom neimenovani vojnici iz te jedinice.

Inicijalno, bila je to jedna od bezbroj nepotvrđenih vesti o ratu u Ukrajini, kojima su preplavljeni mediji i društvene mreže. Na snimku se vidi kako povređenog pukovnika nose u bolnicu, a na na društvenim mrežama prvi ga je objavio čečenski lider Ramzan Kadirov, bez objašnjenja kako je do povreda došlo. Ukrajinski novinar Roman Cimbajluk je zatim, na svom Fejsbuk nalogu naveo da su Medvedeva napali vojnici iz njegove jedinice.

Zvanični ruski mediji su ovaj incident prećutali, a na pro-ruskim portalima je predstavljen kao ukrajinska propaganda. Međutim, nakon još jedne potvrde izvora iz "obaveštajne zajednice", Vašington post je objavio ovu priču, a tokom večeri preneli su je mnogi svetski mediji.

U nedostaku nezavisnih izvora

Većina medijskih kuća insistira da određena vest ili autentičnost video snimka, posebno u komplikovanim ratnim okolnostima, pre objavljivanja budu potvrđeni iz nezavisnih izvora. Ali šta da se radi ako se ne mogu pronaći  nezavisni izvori, a vest je potencijalno od velikog značaja? Poseban problem predstavljaju video snimci kojima je, uz upotrebu bazičnih i svima dostupnih alata, veoma lako manipulisati. Međutim, začuđujuće mnogo na autentifikaciji video snimaka sa društvenih mreža može da se postigne i prilično jednostavnim proverama.

Dobar primer tog procesa je istraživanje autentičnosti informacije video klipa koji je početkom rata u Ukrajini dobio CNN. Na snimku su se videli helikopteri ruske vojske kako lete, i kako jedan od njih pada oboren protiv-avionskom vatrom. Ukrajinske vlasti su tvrdile da se to desilo u neposrednoj blizini Kijeva na nekoliko kilometara od aerodroma Hostomel. Ali, u tom trenutku niko nije prepostavljao da su ruske trupe već prodrle toliko duboku u ukrajinsku teritoriju.

Proveriti vremenske uslove

Prema rečima Keti Polglejz, članice CNN- ovog istraživačkig tima, prvo se jednostavnom pretragom utvrdilo da se ne radi o sadržaju koji je već ranije bio postavljan na internet.

Zatim je bilo neophodno da se utvrdi kada je, a nakon toga kroz proces geolociranja, i na kojoj lokaciji je snimak nastao. Upoređeni su vremenski uslovi koji se vide na  snimku, sa onima iz izveštaja o vremenu za taj dan sa sajtova poput Wilfram Alpha ili CNN Weather. Potom se prešlo na analizu vizuelnih tragova iz samog klipa: karateristični objekti, spomenicima, crkve ili delovi pejzaža upoređivali su sa snimcima istog predela preuzetih sa Google Earth-a.

Pomenuti snimak je uspešno prošao kroz sve testove i CNN je na lice mesta uspeo da pošalje ekipu koja je jedina zabeležila napad ruske vojske na strateški važan aerodrom Hostomel.

Ukrštanje izvora

Sličnu analizu primenili su i u Vašington post-u, a to  ukrštanje više izvora dovelo je do toga da jedna neproverena informacija postane veoma važna vest koja je otkrila u kakvom stanju je zaista ruska invaziona armija u Ukarajini.

Naravno da sve zainteresovane strane u varvarskoj agresiji na Ukrajinu filtriraju vesti, ponekad ih i manje ili više doteruju, a često sasvim direktno i svesno lažu. Ali ne lažu svi podjednako i sa istim motivima. Zato nikome ne bi palo na pamet da u istu ravan stavi, na primer, ukrajinsko plasiranje preteranih informacija o količininama uništene ruske vojne opreme i naoružanja, sa besramnom izjavom portparola Kremlja Dmitrija Peskova da "ruska vojska ne gađa civilne mete…"

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com