Osmi april, svetski Dan Roma, u Srbiji slavi 2,4 odsto stanovništva. U saopštenju koje je tim povodom objavila Liga Roma između ostalog piše da osećaju "istinsku potrebu za učešćem u javnom životu“, što pokazuju "kulturom pacifizma i mira, svojom nadvremeno vrednom umetnošću koju daruju svakome nesebično, i svojim neupitnim patriotizmom prema zemlji u kojoj žive“.

Pa ipak, jedina romska lista koja se na izborima u nedelju kandidovala za Parlament, Romska partija – Srđan Šajn, zainteresovala je samo 0,2 posto glasača.

"Razloga je više“ kaže Osman Balić predsednik Lige Roma i direktor YUROM centra, nevladinih organizacija.

"Privatne“ romske partije

"Romska partija Srđana Šajna je privatna, lična partija samog Srđana Šajna. Nema  unutrašnju organizacionu strukturu političke partije, između izbornih ciklusa nema nikakvu stranačku aktivnost, kasno su počeli sa kampanjom, njen lider živi u Austriji – to su uzroci slabog rezultata.“

Privatne partije su, objašnjava Balić, sve one nastale kupovinom nekoliko malih partija, što je "deo političke kulture u Srbiji. Tako je sa Šajnovom, i sa  nekoliko drugih romskih stranaka. Stranke se kupuju i prodaju. Uostalom, imate puno takvih primera u Srbiji: od Vuka Draškovića do Vuka Jeremića.“

Romi nisu bili zainteresovani da ih u Parlamentu zastupa takva partija, pogotovo što oni nisu, kaže Balić "etnocentrični i teško ih je samo nacionalizmom, bez političke ideje, homogenizovati, kao što nacionalizam okuplja druge nacije.“

Veliki broj Roma je u Srpskoj naprednoj stranci (SNS) čiji ih "funkcioneri uvažavaju“, što oni uzvraćaju aktivizmom "od Nacionalnog Saveta Roma do svakog većeg romskog naselja“. Prema njegovim saznanjima "najveći broj Roma, oko 150 do 200 hiljada, glasao je za SNS“.

Više me slušju u Evropi, nego u Srbiji

"Romi znaju da se ozbiljan čovek ne bavi politikom u Srbiji“ kaže Osman Balić, mada ne misli da su, na primer, Tadić, Ponoš, Vučić – neozbiljni ljudi. "Kad bi Vučića neko posmatrao sa strane, video bi da on udara 200 na sat i desno i levo i po centru, da ima dobru retoriku, ali da je demokratiju narušio.“ Balić kaže i da nema politike bez para, "pitajte Tadića o tome“.

Osman Balić je uključen u politički život Srbije od početka 1990-tih, kaže da se u stanu njegovih roditelja u Nišu sastajao gradski ogranak Saveza reformskih snaga, bio je u Uniji Roma Srbije kad je to bila parlamentarna stranka, blisko je sarađivao sa Borisom Tadićem dok je on bio predsednik države.

S obzirom da je na čelu najveće romske nevladine organizacije u zemlji, od njega se očekuje da osnuje političku stranku.

"Ne, nikako. Ovo je devijantno vreme i njemu se nije dobro baviti politikom. A mislim i da bi me u Parlamentu slabo čuli. Ja sam dva puta govorio u Bundestagu, više me slušaju u Evropi nego u Srbiji“, kaže Osman Balić.

Nekorišćenje glasačkog kapaciteta

"Pitanje je da li bismo  sa jakom političkom partijom Roma u ovoj našoj maloj bari sa mnogo halapljivih krokodila i u društvenom kontekstu koji je etnocentičan, učinili nešto bolje za običnog malog građanina Roma i Rome kao kolektivitet. Ne znam. Ništa nije toliko loše, da ne može da bude još i gore.“

Naglašava da po proračunima domaćih i inostranih organizacija  u Srbiji živi između 400 i 600.000  Roma.

"I to jeste značajan rezervoar glasova. Pa ipak, stranke u svojim programima pridaju malo značaja ovoj činjenici. Neki procenjuju da bi im ozbiljniji politički tretman romske zajednice naneo štetu kod većinskog tela birača. Nekima je antiromska politika podigla  politički i javnomnjenski rejting. Na kraju, Srbija je ovih dana  oštro skrenula desno. Bojim se da u nedostatku ozbiljnih političkih ideja u desničara,  Romi ne postanu objekat i meta za pridobijanje političkih poena“.

"Kako god, činjenica je da Romi ne koriste glasački kapacitet koji imaju“, kaže Balić. "Ali, ako bi sadašnja romska  politička elita počela da primenjuje ovde odomaćeni narativ i  nacionalističku retoriku zastrašivanja, izmišljanja neprijatelja, i etničke homogenizacije po svaku cenu, onda bismo  sasvim sigurno imali i političku partiju Roma.“

Skupština preskače romsko pitanje

A do tada, kaže Osman Balić, nada se da će Roma biti  u novom Parlamentu. Nabraja da je njih troje na listi SNS-a, da je Demokratska Unija Roma prišla SPS-u pa će verovatno "makar dvoje biti  među poslanicima i biti od koristi praktičnim potrebama Roma koje su navedene u Strategiji za Rome i poglavlju 23. procesa pridruživanja Srbije Evropskoj Uniji“.

Podseća da se poslednjih petnaestak godina u Skupštini Srbije nikada nije razgovaralo o Romima, niti o rezultatima Strategija za Rome, a bilo ih je dve.“

Nije segovorilo u Skupštini Srbije ni o smanjenju siromaštva, ni o diskriminaciji koja je institucionalizovana i najvidljivija u državnoj upravi.

"Doduše, ako je za utehu, o etničkim manjinama se nikada nije razgovaralo u Skupštini Srbije“, kaže Balić, "čak ni pre dvadesetak godina kada smo usvajali Zakone o manjinama  i nacionalnim savetima. Ako se sećate, navedeni Zakoni su usvojeni bez debate. Kao nužno zlo fasadne demokratije u Srbiji.“