Arheolozi trenutno pregovaraju sa investitorom Gradom Niš da obustavi radove, dok ne istraže lokalitet. To u prevodu znači da od Niša traže da poštuje zakon, po kome svako kopanje grada u istorijskom području prvo pregledaju arheolozi i tek kad oni daju dozvolu, može da počne planirana gradnja. Sad se to, izgleda, nije desilo.

Niš je izgrađen na ruševinama antičkih naselja, pa se podaci o njima mogu dobiti samo na taj način.

Arheolog Marko Janković, vanredni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, kaže da je deo ovog rimskog vodovoda otkriven krajem 19. veka a deo između dva svetska rata "pa su nova istraživanja neprocenjiva u smislu otkrivanja načina gradnje, korišćenja i napuštanja vodovoda“.

O nastanku i gradnji rimskog vodovoda nema podataka. Književnik Ivan Ivanji, koji je istraživao tragove Rimskog carstva na našem području za roman Konstantin (Narodna knjiga, 1988), kaže da konkretne podatke o niškom vodovodu nije našao. "Ponešto o tome nalazimo samo u relativno svežim izvorima starim tek poneko desetleće.“

Priča da je "Konstantin Veliki odlučio, pošto je pobedom nad svim protivnicima postao gospodar celog Rimskog carstva, da se odrekne grada Rima kao prestonice i da iznova sagradi sebi Novi Rim. Kamen temeljac položio je 4. novembra 326. Nazvao ga je Novi Rim. Još pre nego što je počeo da ga naseljava pobrinuo se za snabdevanje vodom budućih građana. U tu svrhu je izgradio akvadukt koji je svežu pitku vodu dovodio iz daljine od 60 km. Taj akvadukt se vremenom produžavao, na kraju je bio dugačak 426 km. Prenosio je svežu vodu i imao je preko 90 mostova, postao je najduži uopšte u antičko vreme.“

Delovi rimskog vodovoda istraženi su pre dve godine prilikom gradnje na obližnjim parcelama. Tada su, kaže profesor Janković, zabeležene dve njegove faze: starija, izgrađena je od keramičkih cevi, i mlađa, građena od solidno zidanog kanala od kamena i opeke.

"Antički Naisus je pre 1.700 godina imao uređenu infrastrukturu, puteve i vodovod, čime se baš ne mogu pohvaliti ni savremena naselja u Nišu i okolini“ kaže profesor Janković i podseća da su ovakvi objekti na tlu Srbije poznati samo na lokalitetu Viminacijuma, Singidunuma i Sirmijuma.

Kaže da "rimski akvadukti predstavljaju vrhunac rimskog inžinjerstva, arhitekture i generalno urbanizacije. Ovi objekti su se mogli protezati kilometrima od izvora do krajnjih korisnika, a služili su za napajanje gradova pijaćom vodom, kao i napajanje javnih objekata. Grad Rim je tokom skoro hiljadu godina istorije imao jedanaest ovakvih objekata, dok je antički Niš imao najmanje dva“.

Profesor Janković smatra da bi Niš, s obzirom da se ponosi svojom istorijom i carem Кonstantinom, "morao bi da uvidi značaj ovakvog objekta i da privremeno odloži radove na izgradnji bulevara dok se objekat ne istraži.“ Nada se  "da će Grad Niš doneti najbolju odluku u skladu sa zakonom i svojim ovlašćenjima, i stati u zaštitu rimskog vodovoda, kako bi on bio sačuvan i za sve naredne generacije“.

S.Ć./NovaS

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com