U Bregalničkoj ulici u Beogradu otvorena je spomen soba u okviru koje se nalazi spomenik Dragoljubu Mihailoviću. Na otvaranju se okupio veliki broj ljudi.

Pripadnici interventne jedinice policije i policijske brigade zaustavili su na uglu Kajmačalanske i Bregalničke ulice nekoliko aktivista koji se protive otvaranju Spomen-muzeja kolaboratoru sa nacistima Draži Mihailoviću, a među njima je i aktivistkinja Aida Ćorović, javio je FoNeta.

Pročitajte još »Brendiranje« Draže

"Neki ljudi u Mihailoviću vide heroja, ali postoje istorijski dokumenti i izvori i presude o kojima ne može da se polemiše", rekla je Ćorović.

Ona je istakla da je Mihailović nedvosmisleno bio kolabrocionista okupatora u Drugom svetskom ratu i da u tom smislu on simboliše najmračnije strane istorije.

Pročitajte još Direktor "Srbijašuma“ protivzakonito podiže spomenik Draži Mihailoviću

 

Igor Braunović, koji stoji iza ovog događaja, istakao je da mu je "ostvaren dečački san", kao i da se ovim "Draža Mihailović vratio kući“, budući da je na mestu gde je spomen soba – nekadašnja kuća četničkog komandanta.

On je rekao da su njegovi istomišljenici spemni na pomirenje, ali da "na našu sreću, mi skoro nemamo sa kim da se pomirimo“.

"Mi smo se vratili veri i naciji, kao što se Draža vratio kućiW, rekao je Braunović.

Pročitajte još Slike i prekopavanja

Akademik Matija Bećković je rekao da je "onaj koji je ubio Mihailovića i ostavio ga bez groba, sahranjen na glavnom brdu glavnog grada srpskoga naroda“, a i niko ne pita po kom zakonu je to učinjeno.

Sa razlgasa su se čule četnicke pesme, a neki od prisutnih nosili su majice Ravnogorskog pokreta.

Pročitajte još Draža i četnici u pop-kulturi

Kako je preneo N1, Među okupljenima su bili Vojislav Mihailović, Matija Bećković, Miša Vacić i Mlađan Đorđević.

Inicijativa mladih za ljudska prava ovakav čin vidi kao poslednju fazu normalizacije četništva i četnika kao heroja i rodoljuba. Što kažu, nije u skladu sa istorijskim činjenicama.

"Ono što znamo za Dragoljuba Mihajlovića jeste da je on ne samo ratni zločinac, nego i da je dugo godina vršio kolaboraciju, odnosno, da je sarađivao sa okupatorima“, rekao je Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava.

A ko sumnja u domaće istorijske izvore, neka potraži nemačka dokumenta u Vojnom muzeju u Austriji u kojima je detaljno zabeležana saradnja okupatora i nemačke komande sa Dragoljubom Mihailovićem.

B.G./FoNet/N1

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com