Švedska je trenutno najnaprednija zemlja sveta kad je reč o bezgotovinskom plaćanju, a njihove banke predvodnici su tog trenda. Većina građana nikad u rukama nije imala krupnije novčanice i često ne zna ni kako izgledaju

Čak ni u javnom prevozu više ne prihvataju gotovinu, a velika je šansa da će u prodavnicama, restoranima, muzejima, hotelima kupac ostati bez robe ili usluge ako nema neki oblik digitalnog plaćanja, piše "Biz portal”.

U vreme pandemije objavljeno je da kovanice i novčanice već dugo nisu omiljeno sredstvo za plaćanje u toj zemlji, a da je virus korona taj trend samo pojačao. Čak je i centralna banka upozoravala građane na to u strahu da bi gotovina mogla fizički u potpunosti da nestane. Nemački nedeljnik "Fokus” objavio je da svega 16 odsto dece u toj zemlji dobija džeparac u gotovini, a 84 odsto poseduje digitalne štedne knjižice. Istraživanje je pokazalo da u Švedskoj generacija između 18 i 34 godina u 75 odsto slučajeva ne plaća gotovinom.

Međutim, oni koji se u toj zemlji zalažu za gotovinska plaćanja imaju zamerke da i pored strahovanja države da keš nestaje iznenađuje to da čak ni poreska uprava ne prihvata nikakva gotovinska plaćanja.

Bolnice obavezne da prime gotovinu

Jedine ustanove koje su zakonski obavezne da prime gotovinu prilikom plaćanja participacije su bolnice.

Kako se navodi, nedavno istraživanje koje je sprovela švedska centralna banka pokazalo je da je samo osam odsto građana platilo kovanicama ili novčanicama svoju poslednju kupovinu. Do pre samo deset godina kešom je plaćalo 40 odsto građana. Interesantno je, kako se ističe, da čak ni stariji, koji inače teško prihvataju nove tehnologije, više ne koriste gotovinu.

Istraživanje pokazuje da je udeo osoba u dobi od 65 do 84 godine koje kažu da su koristile gotovinu za poslednju kupovinu pao na devet odsto. Većina švedskih građana nikad u rukama nije imala krupnije novčanice i često ne znaju kako izgledaju. U poslednje vreme ubrzano nestaju i fizičke, plastične kreditne i debitne kartice, a zamenjuju ih digitalne i mobilne verzije, kao razni drugi oblici instant digitalnog plaćanja.

Mediji navode da ukupna gotovina Švedske danas iznosi tek nešto više od jedan odsto ukupne mase novca, a analitičari očekuju da će za petnaestak godina gotovina potpuno nestati i da će Švedska, verovatno prva u svetu, postati bezgotovinsko društvo. Na gotovinu se gleda kao na bespotrebni trošak i sigurnosni rizik, kao i stalnu metu falsifikovanja. Osim toga, mediji podvlače i da je digitalne transakcije lakše kontrolisati.

Susedne skandinavske zemlje takođe beleže sličan trend, ali recimo u Danskoj postoji zakon koji kaže da su sve prodavnice sa osobljem dužne da primaju gotovinu, uz određene izuzetke noću. U Norveškoj vlada takođe predlaže pooštravanje zakona o gotovini.

Ekstremna digitalizacija

U Švedskoj već godinama postoji Gotovinski pokret – organizacija koja se bori protiv nestanka gotovine u javnosti i upozorava da ta zemlja nije predvodnik trenda nego da je ostala usamljena u ekstremnoj digitalizaciji plaćanja.

Ova organizacija uvela je nagradu za svakoga ko se istakne u smislu kršenja tog trenda. Ove godine novčanu nagradu od oko hiljadu evra osvojio je kiosk na železničkoj stanici u Kopingu koji je nastavio da prodaje putne karte za gotovinu čak i nakon što je švedska Državna železnica ukinula takvu mogućnost.

Za razliku od ljubitelja elektronskog plaćanja, oni koji žive i rade “na crno” u Švedskoj neće lako pristati na ove promene, a kako komentarišu građani, radi se nekoliko miliona ljudi koji spadaju u ovu grupu.

Z.S/Biz

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com