Pao je Bojko, sledeći je Vučić, mogao je da pomisli mnogi opozicionar u Srbiji kada je prošlog četvrtka čuo blagovesti iz Sofije. Bojko Borisov (62), nekada najmoćnija politička figura u susednoj Bugarskoj, partner Evrope i Amerike, prijatelj Rusije, Kine i ostatka moćnog sveta, uhapšen je sa svojim saradnicima i držan u pritvoru čitav dan. Dovoljno da nekome ovde zaigra srce i da poveruje kako je pravda “spora ali dostižna”, i da će ono što je snašlo Borisova ubrzo snaći i “ove naše”.

Još kada se u sećanje prizovu drugi slučajevi, kao što su pad hrvatskog premijera Ive Sanadera 2009. godine i njegovo hapšenje u jesen 2010, sudbina nekadašnjeg predsednika Vlade Makedonije Nikole Gruevskog i neka vrsta egzila u Mađarskoj, pad dvojice rumunskih premijera, zaista bi neko mogao sebe da uveri da je sudbina svih lidera na Balkanu koji se upletu u netransparentne poslove i visoku korupciju identična i da uvek vodi na robiju.

Sličnost između Sanadera, Borisova i Gruevskog je u tome što su najpre izgubili na izborima, a potom je protiv njih pokrenuta istraga, dok su u Rumuniji premijeri padali za svog vakta, procesuirala ih je čuvena tužiteljka Laura Koveši, koja trenutno vodi Evropsko javno tužilaštvo sa sedištem u Luksemburgu.

 

Pročitajte ceo tekst Slobodana Georgijeva u nedeljniku "Vreme“ od četvrtka (24.  marta)

Pretplatite se na digitalno izdanje

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com