Uoči parlamentarnih i lokalnih izbora 17. decembra građani Srbije postali su američki inženjer računarstva i suosnivač kompanije Epl (Apple) Stiv Voznijak i njegova supruga Dženet Hil.

Predsednik Srbije je u govoru posebno zahvalio Janku Tipsareviću i rekao da se možemo hvaliti "kako je kompjuterski genije Srbin koji će najveći deo života da živi u Americi, ali dolaziće neretko i u svoju Srbiju i mi smo ponosni na to i veoma srećni zbog toga".

Srbin preko noći

Ali, kako je neko ko ne živi i ne boravi u Srbiji dobio državljanstvo i po kojem osnovu? U konkretnom slučaju – kako su Voznijak i njegova supruga dobili pasoš i tako preko noći postali "Srbi"?

Koordinatorka Programa Azil i migracije Beogradskog centra za ljudska prava Jelena Ilić za "Vreme" objašnjava da je Voznijak stekao pravo na pasoš Zakonom o državljanstvu koji takvu opciju predviđa za strance čiji bi prijem u državljanstvo predstavljao interes zemlje.

Po sličnom sistemu su ranije pasoše dobijali brojni sportisti, od onih koji su potom nastupali za reprezentaciju Srbije, do onih koji se potom nisu brojali u strance u redovima Crvene zvezde i Partizana.

O prijemu državljanstva iz ovog stava na predlog nadležnog ministarstva odlučuje Vlada Srbije.

Međutim, Ilić smatra da je problematično što se pravi razlozi i motivacija koja stoji iza toga ne moraju objašnjavati, a takođe ni poreklo odluke.

To se lako može tumačiti kao određena zloupotreba imajući u vidu da je ovo jedan od najliberalnijih i najjednostavnijih načina za sticanje državljanstva Srbije.

Pročitajte još Suosnivač "Epla" pred izbore u Srbiji: Očigledna podrška Vučiću

Može pasoš, ali samo za počasne

Na drugoj strani, Srbi koji žive na teritoriji Kosova pasoš ne mogu da izvade u mestima gde žive već u Beogradu. Pasoš izdaje Koordinaciona uprava, zbog čega, ukoliko žele da putuju u Šengensku zonu, moraju da izvade vizu.

Sanja Sovrlić, novinarka N1 rođena i odrasla na Kosovu, kaže za "Vreme" da zahtev za izdavanje dokumenata, a kasnije i podizanje pasoša, Srbi sa Kosova obavljaju u Beogradu, u Ljermontovljevoj ulici gde postoji odeljenje za lica sa Kosova i Metohije.

"Evropska komisija je uslovila Srbiju, zbog činjenice da Kosovo nema viznu liberalizaciju, da prekine sa izdavanjem takvih pasoša, što je Srbija i učinila 2009. godine", ukazuje Sovrlić.

Pasoš za Srbe sa Kosova izgleda isto – ali nema istu vrednost kao ostali.

Azilanti na večnom čekanju

Jelena Ilić pominje i problem ljudi koji su u Srbiji dobili azil. Kaže, Zakon o državljanstvu i dalje nije usklađen sa Ženevskom konvencijom o statusu izbeglica koja garantuje i pravo da se traži i dobije državljanstvo. I to iako je Srbija potpisnica.

Dodaje da često lica koja dugo borave u Srbiji čekaju veoma dugo odgovor na zahtev za državljanstvo i da se u tim slučajevima zakonski rokovi ne poštuju.

I dok počasni stranci dobijaju pasoš na osnovu člana 19 Zakona o državljanstvu Republike Srbije, to jest mahom nepoznatog interesa za Srbiju, Srbi sa Kosova i izbeglice i stranci koji imaju svoje pravo na srpski pasoš ostaju skrajnuti do nekog boljeg sutra.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com