Nebo šareno od vatrometa simbol je novogodišnje noći i podsetnik da je otkucala ponoć. U prvim sekundama 2024. godine ovaj prizor se neće ukazati u tri najveća grada u Srbiji.

Na nebu iznad Novog Sada zasijaće laseri i specijalni efekti. Nišlije su se takođe odrekle bučnog spektakla, a novac za vatromet će preusmeriti u humanitarne svrhe.

Grad Kragujevac je već 2021. dočekao bez vatrometa. Inicijativu su pokrenuli Kragujevčani putem društvenih mreža, takođe traživši da se novac preusmeri za lečenje bolesne dece.

Prvi čovek Privremenog organa prestonice Aleksandar Šapić u četvrtak je najavio da i Beograd odustaje od vatrometa, te da će novac uplatiti društvima za zaštitu životinja.

Prethodno je najavljen "nezaboravni svetlosno-pirotehnički spektakl na nebu iznad Save".

Poslednjih nekoliko godina, društvenim mrežama se šire peticije za ukidanje vatrometa na gradskim trgovima, ali i za zabranu bacanja petardi tokom praznika.

Buka koju stvara pirotehnika posebno uznemirava decu sa teškoćama u razvoju i životinje.

Organizacija Animal Rescue Serbia  (ARS) poslala je pisma svim gradonačelnicima i predsednicima opština u Srbiji, ukazujući na problem.

Takođe, građani su pozvani da potpišu peticiju za zabranu bučne pirotehnike Petarda je zlo.

"Ljudi nisu zlonamerni, ali treba da se informišu o tome koliku štetu nanosi pirotehnika. Recimo ne znaju da, kada leti puštaju vatromet, povređuju i ubijaju slepe miševe, koji su veoma važni jer nas štite od insekata", kaže Aleksandar Gavrić iz ARS.

"Kada prave tu buku, ljudi ne razmišljaju da li u komšiluku ima autistične dece, a samo njihovi roditelji znaju kroz kakve muke prolaze zbog toga. Sve je to nepotrebno jer postoje mnoge alternative, poput tihih vatrometa", dodaje Gavrić za "Vreme".

Kako kaže, problem je i protivrečan zakon. Dozvoljeno je da se prodaju petarde, a zabranjeno da se bacaju. Pa je cilj ove organizacije da pokrene inicijativu za promenu zakona.

Zbog petardi ugine preko 5.000 pasa godišnje

Uznemirenost, drhtavica i borba za dah samo su neke od reakcija koje psi ispoljavaju na zvuk pucanja pirotehnike. Posledice mogu biti dugoročne i u krajnjem slučaju smrtne.

Prema podacima MUP-a, zbog upotrebe pirotehnike od srčanog udara ugine preko 5.000 pasa svake godine.

I pored toga što nadležni apeluje na građane da ne koriste pirotehniku, situacija se u praksi ne menja, pa mnoge porodice za vreme novogodišnjih praznika ostaju kod kuće uz svoje ljubimce koji se plaše.

"Kod nas u kraju je jako bučno za praznike, pas se trese od straha, ne mogu da ga izvedem ni napolje, pa novogodišnju noć provedem sa njim u kupatilu, jer je to najizolovanije mesto od buke", kaže za "Vreme" Marina iz Zemuna.

Zakon i kazne

Korišćenje pirotehničkih sredstava regulisano je Zakonom o javnom redu i miru. Onde je za ugrožavanje sigurnosti i narušavanja javnog reda i mira predviđena kazna od 50.000 do 100.000 dinara ili rad u javnom interesu od 40 do 120 sati.

Kada je reč o deci mlađoj od 14 godina, ona ne mogu biti kažnjena, ali kaznu mogu da plate njihovi roditelji.

Zakonom je prodaja pirotehničkih sredstava dozvoljena samo u ovlašćenim radnjama, dok je ulična prodaja zabranjena.

Uprkos svim apelima, svake godine o praznicima na desetine odraslih i dece bude povređeno korišćenjem petardi ili vatrometa. U najvećem broju slučajeva stradaju šaka i prsti, a neretko dolazi i do povreda očiju, lica i ušiju.

Evropa ne želi buku, ni zagađenje

Sve više gradova u Evropi takođe se odriče raskošnih i bučnih proslava.

​​Mediji pišu da je u Holandiji čak 16 opština najavilo da će u 2024. ući bez svetlosno-zvučnog spektakla. Nekoliko opština je najavilo da će podržati i zabranu, ali od sledeće godine.

Zagađenje na tlu koje ostaje nakon ispaljivanja lakih raketa ističe se kao još jedan važan razlog za zabranu svih vrsta pirotehnike.

Slovaci su od ove godine potpuno zabranili prodaju i upotrebu pojedinih pirotehničkih proizvoda. Zabrana se odnosi na petarde, prskalice, vatromete, rimske sveće, minske vatromete, baražne vatromete i sve rakete koje proizvode buku.

Ovo je redak primer da se odluka o zabrani donosi na nacionalnom nivou, jer je u većini evropskih zemalja odluka je prepuštena lokalnim vlastima.

Pozitivni primeri zabrane bučne pirotehnike mogu se videti  i Švajcarskoj, Velikoj Britaniji – ali i u zemljama okruženja, poput Hrvatske.