Povodom vraćanja kamiona sa krastavcem sa granica EU, ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković izjavila je novinarima ranije da i Srbija "stalno vraća kamione iz zemalja EU, ali da to ne objavljuje na sva zvona niti da je to za pojedine ovdašnje medije vest".

Ministarstvo poljoprivrede Srbije saopštilo je 14. septembra da se "čekaju rezultati superanalize pošiljke krastavca zaustavljene na granici sa Slovenijom".

Prethodno je ovo ministarstvo demantovalo tvrdnje da je Srbiji zabranjen izvoz voća u EU.

Pročitajte još “Žuti karton” za hranu iz Srbije

Neophodna zaštitta, ali u dozvoljenoj meri

Bez zaštite nema ni voća, tvrde proizvođači.

Voćnjak, koji je ceo prekriven protivgradnom zaštitom, modernim sistemima za navodnjavanje i đubrenje, traži i ozbiljan tretman hemijskim sredstvima, ali u dozvoljenoj meri, objasnili su voćari za BBC.

Kako kažu, Srbija proizvodi 500.000 tona jabuka godišnje. 

Jeftini pesticidi

Fitosanitarna inspekcija u Srbiji uzima uzorak i utvrđuje da li može da se izvozi.

Kod domaćih voćara, uglavnom su problem nedostatak sredstava, ali i nestručnost. 

Veliki broj voćara nema novca za kvalitetne pesticide, već uzima jeftinija sredstva koja imaju dužu karencu, što je period od prskanja do upotrebe. 

Uz to, ne slušaju savete agrostručnjaka, već prodavce u poljoprivrednim apotekama, kojima je u interesu samo da prodaju neka sredstva, objasnio je voćar iz Srbije za BBC. 

 Kada se voće naprska lošijim preparatima, ono može da se jede tek posle 28 dana. 

A kad voćaru "naleti" kupac, on nema vremena da toliko čeka.

Kako prenosi BBC, pre pandemije korona virusa, prskanje voća je koštalo od 2.500 do 3.000 evra po hektaru, a sada i do 6.000 evra.

Dodaje da se prska i organska jabuka, samo drugim, posebnim, sredstvima.

Ceo tekst čitajte na BBC na srpskom