U novom broju: Srbija i Svetsko prvenstvo u fudbalu
17. 11. 2022. / 7.43
Piksi i 11 žigosanih
“Kakav, bre, eventualni, bre… Kakav, bre, eventualni, bre… Moram da idem u Katar!” – reči su koje je Piksi uputio Aci Stojanoviću na konferenciji za štampu pred odlučujuću utakmicu s Portugalom u kojoj je samo pobeda direktno vodila na Mundijal. To je ujedno i ključ za razumevanje formule uspeha. Treba stati iza ovih ljudi, bez velikih priča. Njihov talenat ili privrženost ne treba dovoditi u pitanje
Odavno više nemam nikakva očekivanja od života. Zvezda je bila šampion Evrope i sveta, gledo sam Maradonu i Igija Popa uživo, sedeo s Robertom Krambom, bio u Americi i Engleskoj zemlji proleterskoj, završio škole, pazario od zarađenih para gramofon, fender gitaru i bas, igro na filmu, radio na radiju, izlago po svetu, oženio se, kupio opel krntiju od ujaka, izveo dete na put. Šta više?
Kad eto ti i Prvenstva u Kataru. Sve je to nerealno. Kom idiotu je palo na pamet da usred sezone prekida sve i šalje fudbalere u pustinju na neko poluostrvo veličine srpskog dela Banata, pa još u Persijskom zalivu gde brat bratu roka jedno 40 godina na sve strane oko naftnih crpki (mada kažu da je vazduh čistiji nego u Beogradu)…?
Šta da vam kažem, sve znate i sami. Neko leti u Dohu sa “Šarla de Gola”, a neko sa Surčina pod opsadom. Time je manje-više sve rečeno. I jedan i drugi drže Francuzi. Mera stvarnosti. I zato radni narod vapi da makar ko u njegovo ime uzme nekom meru. A gde ćeš lepšu priliku do na svetskoj sceni na kojoj se jedno pola veka sad već tradicionalno blamiramo samo tako…
Pročitajte ceo tekst Uroša Đurića u nedeljniku "Vreme“ od četvrtka (17. novembra)
Pretplatite se na digitalno izdanje
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com