Danas mi je moj poštar doneo pismo Aleksandra Vučića. Zvonio je na vrata, nije ga ostavio u sandučetu kao obično, rekao je "dobar dan“ i – zbrisao niz stepenice.

Beo koverat, bez identiteta pošiljaoca, u desnom gornjem uglu umesto poštanske marke piše "direktna pošta“, a u donjem levom sitnim slovima piše redni broj pisma.

Unutra, jedan list. Okrenem drugu stranu da konačno saznam ko mi piše, kad tamo – A. Vučić. I postane mi  sve jasno, bez da sam pročitala pismo: da  mi predsednik države piše zato što sam penzionerka i zato što očekuje da glasam za njega jer on je meni povećao penziju pa je red da mu to uzvratim na izborima u decembru. I, postane mi mučno.

U zaglavlju piše "Poštovani“. Generičko pismo poslato na lično ime je uvredljiv gest. To se tako ne radi. Odlično pamtim da sam u vreme kad su u mojoj opštini bile demokrate, dobijala pisma upućena lično meni iako su samo hteli da se pohvale šta su uradili u prethodnoj godini.

Zatim, u ovom pismu nigde, ni jednom jedinom reči od početka do kraja, ne piše ko smo to mi "Poštovani“. Predsednik se obraća nekoj grupi ljudi u drugom licu množine, a na osnovu sadržaja pisma se da pretpostaviti da su to penzioneri.

Pismo im tri celine, kao školski pismeni zadatak: uvod u temu, njenu razradu i zaključak u kome sve postane jasno.

U uvodu se zahvaljuje na "beskrajnom strpljenju“ tokom "godina reformi“, i kaže da je sada "došlo vreme“ da "mi, kao država“ uzvratimo. S obzirom da je pismo potpisano samo imenom i prezimenom kao da je lično, a ne na primer "A. Vučić predsednik Republike Srbije“, ne mogu a da ne primetim ovo poistovećivanje sa državom. Do kraja pisma će se jednina i množina smenjivati, nekad čak i u istoj rečenici.

U razradi teme piše o dobrobitima koje je država učinila i činiće  penzionerima, opet istim, već hiljadu puta rečenim rečenicama, a koje ću verovatno i večeras čuti zato što predsednik i večeras gostuje na nekoj televiziji. Jer opet ima nešto važno da kaže narodu.

Sve je objašnjeno konkretno, sa podacima i isticanjem kako je nekada bilo loše a sad je super, pa tako i da će prva oktobarska povišica od 5,5 procenata stići več kol’ko ovih dana.

"Ovih dana dobićete…“, tako piše. Koliko znam, ta povišica će stići sa narednom penzijom, znači 10. novembra, a to nije ovih dana. Do tada ima 16 dana. Osećam se poniženo zato što Aleksandar Vučić i država Srbija ne znaju da  kalendarski i penzionerski dani nemaju iste merne jedinice.

Sledi druga stavka razrade teme, pasus o penzionerskoj kartici, koja je u stvari dokaz da država brine o penzionerima "u svakom trenutku “, a predsednik veruje da će penzioneri i sami uvideti "koliko koristi ona donosi“. Ja, priznajem, još uvek nisam uvidela, ali je to sigurno samo zato što već odavno koristim penzionerski popust u samoposluzi a usluge na koje mogu da dobijem popust na osnovu kartice, poput registracije automobila, godišnje karte kulturno-umetničkog društva, ili spa centra u gradu u kom ne živim, mi ne trebaju.

U zaključku su upozorenje i poziv da se glasa za njega. "Pred nama su važne odluke“ i  mi "ne smemo da uništimo ono što smo stvorili“, pa zato treba da  "biramo one ljude koji će da brinu o svakome od nas, o našoj Srbiji!“, tako piše.

Eto, jasno i glasno. Da penzioneri znaju. Jer su stari i glupi. I treba im reći za koga da glasaju, pomoći im da ne skrenu s pravog puta. Zato što predsednik države u kojoj žive misli da oni nisu sposobni da procene ko brine o njima a ko o sebi.

I, šta reći? Žao mi je što sam nisam sačuvala bilo koje od mnogih prethodnih Vučićevih pisama. Mogla bih da proverim da li me utisak ne vara – da je identično dosadašnjim. Da su uvod i zaključak kopipejstovani a da je samo razrada prilagođena trenutnoj potrebi.

Eto to je  tačna slika odnosa države prema onima koji su, kako piše u ovom pismu, "pružali podršku svojoj zemlji u trenucima kada su mnogi okretali glavu od nje“.

I za kraj, anegdota: pita me komšinica, jer ja sam novinar pa sve znam, "zašto su penzioneri Bloka 24 dobili pakete, a mi samo Vučićevo pismo?“. Kaže da su im pakete delili aktivisti SNS-a i da su u njima so, šećer, ulje, pirinač, mesni nrezak, gulaš, keks petit ber. Kaže i da su ostali stanovnici tog bloka koji nisu penzioneri od istih aktivista dobili paket sa: vitaminima, blokčetom, knjigom o velikim uspesima naprednjaka, upaljač, hemijsku sa obeležjima SNS.

Ja joj kažem da ne brine, stižu izbori pa će sigurno i paketi. Neka bude strpljiva, a predsednik će posle da joj zahvali. Na strpljivosti.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com