Hip-hop je rođen 11. avgusta 1973. godine na žurci Sindi Kembel u Bronksu. Ulaz za devojke bio je 25 centi, a za momke 50. Bronksom, jednom od najsiromašnijih četvrti, doslovno su upravljale bande, pa su zajednice pronašle bekstvo u muzici i plesu na di-džej žurkama gde su se puštali fank i soul. Vremenom je počelo i da se skrečuje.

Da je hip-hop rođen na žurkama govori činjenica da su članovi prve hip-hop grupe The Furious Five i sami posećivali ovakve žurke i na njima pravili koncerte.

Osamdesetih se Bronks pretvorio u grad u kome su ljudi preživljavali. Kako bi ukazali na lošu političku situaciju, momci iz The Furious Five su napisali pesmu The Message. Sličnim problemima kasnije se bavila pesma New York State od Mind repera Naza.

Istočna i zapadna obala

Zbog toga što je Njujork kolevka hip-hopa, njujorški reperi su smatrali da je njihova muzika superiorna u odnosu na druge hip-hop kulture jer šalje "angažovanu poruku“.

Tako je oduvek postojalo rivalstvo među umetnicima kao što su The Notorious B.I.G. (bruklinski "Bigi“) sa istočne obale i Tupac Shakur sa zapadne obale. Zbog rivalstva su kasnije obojica ubijeni, a ubistva su do danas ostala nerazjašnjena.

Svakako, njih dvojica su sinonim za početak takozvanog "zlatnog doba hip-hopa“ devedesetih.

Do kasnih osamdesetih, hip-hop sa Zapadne obale je cvetao u vidu gangsta rep-a o kriminalcima iz podzemlja koji su romantizovani, između ostalog po uzoru na film "Skarfejs“.

Ovaj rep razvio se iz dži-fanka koji je uobličio Dr Dre svojim albumom The Chronic. Neki od najuticajnijih predstavnika zapadne obale su Snoop Dogg, Warren G, Scarface, The New Breed of Hustlas, Mr. Cas.

Kasnije će se transformisati u trep hip-hop Prljavog Juga čiji su predstavnici Outcast, Lil Wayne, Ludacris, Gucci Mane, Waka Flocka.

Geto i hud: Mala Afrika

Geto, kao pojam, postojao je mnogo pre hip-hopa u 13. i 14. veku u Veneciji – tadašnjoj Mletačkoj republici. Predstavljao je izolaciju za Jevreje – mali svet koji su iskoristili na pametan način kako bi zaštitili i razvili svoja poslovanja, verske rituale, načine učenja, udavanja.

Kako u ovom periodu, tako i u doba kada se razvijala hip-hop kultura, pojam prostora u kome će se određena zajednica izolovati postaje veoma važan. U getu vladaju unutrašnji zakoni borbe za opstanak koji nemaju uvek veze sa spoljnim svetom, a neka geta su toliko opasna da ni policija ne sme da ulazi u njih.

U Baltimoru, o kome mediji pišu kao o najsmrtonosnijem gradu u Americi, postoji oblast pod nazivom Bliski Istok gde je zabeležena enormno veća stopa kriminala u poređenju sa nacionalnim prosekom. Renacimijento u Meksiku je recimo geto u kome taksisti plaćaju gangsterima svoje zarade.

Nešto mekša kategorija od geta je hud sa svojom karakterističnom porodičnom semantikom. Vezuje se za reči neighbourhood, brotherhood, sisterhood, childhood koje takođe ukazuju na zajedništvo, ali te zajednice ne moraju biti oštro izolovane poput geta.

Crnačka utopija o jedinstvenoj naciji, odnosno državi, preselila se na hip-hop kulturu i dovela do stvaranja geta i huda kao mesta potpuno izmeštenih iz stvarnosti u kojima se ogleda društvo onakvo kakvo jeste, ali i ta neostvarena utopija crnačke kulture da može doći do jedinstvene države.

Petparački filmovi za "obojene“

Sedamdesete su bile godine kada se afroameričko tržište suočavalo sa posledicama tadašnje katastrofalne ekonomske politike SAD-a. To je vreme kada su za "obojene“ proizvođeni petparački filmovi.

Svi su nastali kao odgovor stereotipne rasne obrasce predstavljene u holivudskim filmovima. Društvo – onakvo kakvo jeste, predstavljeno je u etničkom podžanru o eksploataciji Blaxploitation. Tako je pandan holivudskom "Kumu“ film ovog žanra o crnom gangsteru The Black Godfather.

Sweet Sweetback’s Baadasssss Song, Shaft, Super Fly, Blackenstein, Coffy, Detroit 9000, The Mac, Foxy Brown, Dolemite, su samo neki od njih.

Suprotno holivudskim filmovima, glavni junaci ovih filmova preživljavaju u getu i postaju superheroji crnačke zajednice, dok su belci predstavljeni kao korumpirani, a bele žene kao prostitutke. Ti superheroji su, u stvari, bili oni koji su sticali životno i muzičko iskustvo na ulici i umeli da se izbore za sebe.

Muzički stil koji je potekao iz jednog od najsiromašnijih krajeva Njujorka, hip-hop je danas najslavnija muzička forma na svetu – sa muzičarima kao što su Drejk, Niki Minaž, Kardi B, Stormzi i Kendrik Lamar koji su stekli svetsku slavu u poslednjoj deceniji.