Susret sa policijom u Srbiji na ulici nam nije nepoznata stvar, ukoliko uzmemo u obzir proteste u prošlosti i sadašnjosti, to je, nama odraslima "prirodna stvar“. Čak i ako hodamo ulicom i priđe nam policajac, mi kako tako znamo da se ponašamo, nešto smo tokom života naučili. Kako da se ponašamo, pričamo bez obzira na odrešenu dozu nelogodnosti i straha kada znamo da nas zaustavljaju bez razloga.

Međutim, javili su nam se i roditelji tinejdžera čiju decu, uglavnom dečake, policija svako malo zaustavlja na ulici. Niti su to ista deca, niti iz istog kraja, sa različitim društvom, sa i bez dosijea, nekada potpuno sami u sred dana, odjednom se ispred njih pojavi policajac, zaustavi ih, traži im dokumenta i neretko ih pretresa. Kako nam je rekao jedan tinejdžer (ime poznato redakciji) koji sada ima 19 godina, njega pretresaju i zaustavljaju već unazad tri godine.

"Opet su me pre neki dan zaustavili na Vračaru dok sam išao od Slavije peške. Na sebi sam imao kačket, šorts i majicu, slušao sam muziku. Sada sam već navikao ali uvek mi bude nelagodno jer ne znam zašto me zaustavljaju,“ rekao nam je tinejdžer koji će ostati anoniman.

Kako kaže, jednom ih je pitao pre par godina zašto ga zaustavljaju, i policajac je bio vrlo grub, konkretnog odgovora nije bilo već umesto toga ga je pitao: "Hoćeš da te sada privedemo?“

Bilo je i izuvanja i skidanja čarapa, detaljnog pretresa, da bi ga na kraju pustili. Sve je ovo, prema njegovim rečima, vrlo traumatično jer iako zna da ništa nije skrivio i nema ništa nedozvoljeno kod sebe, to je policija i ne želi da se suprotstavi da "ne bi dobio batine ili završio u zatvoru".

"Od tada više ne pitam ništa, samo ćutim i radim šta mi govore. Jednom mi je ostao upaljač u džepu nakon pretresa, kada su ga pronašli, opet su bili grubi. Uglavnom nikada mi ništa nisu pronašli, nemam dosije, i uredno nosim dokumenta.“

Roditelji su zabrinuti jer često nemaju uvid u to kada im policija legitimiše maloletnu decu na ulici bez ikakvog upozorenja i obrazloženja zašto, dok sa druge strane tinejdćeri se vraćaju kući preplašeni i istraumirani ovim susretom.

Prošli smo kroz Vodič: Moja prava u slučaju legitimisanja, pretresa i lišenja slobode Komiteta za ljudska prava (Jukom) i tamo je jasno navedeno kada policija sme da vas zaustavi i kada da se zaustavljate.

Na primer:

"Odgovarajte ljubazno na pitanja ovlašćenog službenog lica. Pitajte na miran način zašto ste zaustavljeni.“

"Policijski/komunalni službenik dužan je da Vas upozna sa razlogom provere Vašeg identiteta.“

Što se razloga za zaustavljanje tiče on skoro da ne mora ni da postoji, jednostavno policija proceni po svom nahođenju i zaustavi tinejdžera na ulici bez ikakvog obrazloženja.

Roditelji se pitaju zašto su zaustavili baš njihovo dete, po čemu policija odredi zašto i kako baš njih da zaustavi, a tinejdžeri su najčešće uplašeni i ne smeju da pitaju ništa.

"Policija ne bi trebalo da prilikom legitimisanja diskriminiše građane na osnovu izgleda, boje kože ili neke druge karakteristike, ali smo svi svedoci da se to dešava, pa makar i nesvesno, prilikom kontakta policije i građana.

U proceduralnom smislu ne postoji, niti bi smeo da postoji, propis koji navodi šta su te osobine koje bi obeležavale nekog kao potencijalno zanimljivog za često legitimisanje policije.

Međutim, iz prakse znamo da su najčešće mete mlađi muškarci, često sa nekom fizičkom karakteristikom (poput obrijane glave) koja policajcima potencijalno sugeriše da se radi o "opasnom“ momku. Otuda se dešava da isti ljudi, usled svog izgleda ili ponašanja na ulici, budu predmet legitimisanja češće nego drugi,“ kaže Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku za portal "Vremena“.

Našeg sagovornika, tinejžera (19) policija zaustavlja poslednje tri godine i to na različitim lokacijama u gradu, u različita vremena, od Novog Beograda, u šetnji Knez Mihajlovom, na Vračaru.

"Policija ne bi trebalo da bez razloga zaustavlja i legitimiše, posebno ne maloletnike. Zakon o policiji propisuje u kojim uslovima se primenjuje ovo policijsko ovlašćenje i ne postoji tzv. "rutinsko“ legitimisanje koje se najčešće navodi kao razlog.

Policajci bi svakako trebalo i da obaveste o razlozima za legitimisanje, a i legitimisana osoba ima pravo da pita zbog čega traže njena dokumenta. Plašim se da nema nekog brzog i efikasnog sistema, sem da se radi na unapređenju rada policije i njene postepene transformacije od aparata prisile ka servisu građana,“ kaže Elek.

On navodi takođe da maloletnici često ne znaju kako da se ponašaju prilikom kontakta sa policijom, posebno jer su to njihovi prvi kontakti sa ovim organima i uvek postoji strah, a posebno ako policija prema njima nastupa sa namerom da zastraši.

Za svako vređanje ili neprimereno obraćanje može se naknadno podnositi pritužba, ali je previše očekivati da bi maloletnici to mogli da znaju i policajci računaju na to da neće snositi posledice zbog neprofesionalnog ponašanja. Bilo bi svakako dobro da makar poznaju svoja prava prilikom kontakta sa policijom, u najčešćim scenarijima poput legitimisanja ili u saobraćaju, te da insistiraju na pristojnoj komunikaciji i da budu upoznati o razlozima za postupanje.

"Ukoliko roditelji smatraju da su prava deteta bila povređena ili je policajac neprofesionalno postupao oni mogu da upute pritužbu lično u lokalnoj policijskoj stanici ili Sektoru unutrašnje kontrole MUP, ali bi bilo korisno da se za ovo sazna ime ili broj značke policajca koji je postupao. Ovo su podaci koji su vidljivi na uniformi i koje imamo pravo da tražimo od postupajućeg policajca,“ ističe Bojan Elek.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com