Predsednik Crne Gore Milo Đukanović ipak je potpisao sporne izmene Zakona o predsedniku, koje je usvojila u Skupštini aktuelna vladajuća većina Demokrata, URA-e i Demokratskog fronta.

Ovim izmenama, koje su kritikovali svi međunarodni partneri Crne Gore, od Venecijanske komisije do Evropske unije, vladajuća parlamentarna većina umanjiće nadležnosti predsednika kada je reč o izboru mandatara za sastav Vlade.

Đukanović je ukaz ipak potpisao, iako veruje da je zakon sam po sebi neustavan i da će odgovornost ležati na onima koji su zakon usvojili u Skupštini.

"Ja nemam nameru u tome da učestvujem“, kratko je poručio Đukanović u petak uz ocenu da je samo zbog svojih ustavnih nadležnosti odlučio da zakon potpiše. Za Đukanovićev DPS ovakav zakon pokušaj je ustavnog puča.

Prema novim pravilima, predsednik Crne Gore sprovodi konsultacije sa partijama i mandat za sastav nove Vlade treba da dodeli kandidatu parlamentarne većine. Ukoliko to predsednik odbije, novi Zakon podrazumeva da parlamentarna većina u skupštini preuzme nadležnost predsednika zemlje iz ove oblasti.

Iz Venecijanske komisije, tela Saveta Evrope koji je zadužen za ovakva pitanja, jasno su rekli da zakon ne bi trebalo da se usvaja, "jer se njime menjaju odredbe Ustava Crne Gore“. Istog je stava i Evropska unija.

Međutim, vladajuća većina odlučila je da nove odredbe ipak usvoji, jer je to jedini način da se premosti aktuelna politička kriza, i Vlada u tehničkom mandatu Dritana Abazovića zameni novom.

Čitava ideja je da novi mandatar za sastav Vlade, koji nema podršku Đukanovića, bude kandidat kog je predložio Demokratski front, Miodrag Lekić koji je nakon pada Vlade Dritana Abazovića pronađen kao jedino kompromisno rešenje.

Pošto Đukanović nije prihvatio Lekića kao mandatara, vladajuća većina smatrala je da se time krši Ustav. Da li i ko krši Ustav u Crnoj Gori nemoguće je utvrditi, jer institucija odgovorna za očuvanje ustavnog poretka – Ustavni sud, nema potreban kvorum jer umesto sedam članova ima samo tri.

U isto vreme u Skupštini nema dovoljne većine da se preostali članovi Ustavnog suda izaberu. Tako se praktično napravio začarani krug institucionalne i političke krize u Crnoj Gori iz koje više niko ne zna kako izaći, a volje za nove izbore nema.

Zbog institucionalnog vakuuma, predsednik Crne Gore ocenio je da postoji potreba za angažovanjem posrednika iz EU, koji bi pomogli u razrešenju političke krize. Iako je ranije bio protiv mešanja stranaca u unutrašnje političke sporove, sada veruje da je situacija ozbiljnija nego ikad.

"Mislim da dubina problema sa kojima se suočavamo u ovoj fazi političkog života u Crnoj Gori, uz ovakvo arogantno nepoštovanje preporuka relevantnih međunarodnih institucija, neminovno uslovljava njihovo rešavanje uz pomoć partnera“, rekao je Đukanović.

Iz Evropske unije pozvali su sve političke aktere da "podrže funkcionalnost institucija“ jer "nedavna politička dešavanja“ doprinose usporavanju pristupnih pregovora zemlje ka EU. "Najnovije izmene zakona o prerogativima predsednika su u suprotnosti sa mišljenjem Vencijanske komisije. Ponovno neimenovanje članova Ustavnog suda ilustruje nesposobnost da se izgradi konsenzus o reformama“.

Ukoliko bi se ostvario Đukanovićev poziv evropskim medijatorima, to ne bi bilo prvi put da Evropska unija razrešava političke polarizacije i krize u državama Zapadnog Balkana. Najuspešnije rešena kriza bila je ona u Severnoj Makedoniji, kada su 2015. vlast i opozicija potpisali sporazum iz Pržina nakon čega je pao režim Nikole Gruevskog. Nešto manje uspešni, evropski posrednici bili su u Srbiji jer ni nakon međustranačkog dijaloga posredovanog poslanicima Evropskog parlamenta, nije došlo do značajnih poboljšanja izbornih uslova.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com