Popis stanovništva u Srbiji počinje za nedelju dana – 1. oktobra. Biće to prvi popis sa elektronskim upitnicima, pa će zato i preliminarni rezultati biti poznati već krajem novembra. Zbog uvođenja ove nove tehnologije neki građani strepe od zloupotrebe podataka, pa su po društvenim mrežama rašireni pozivi na bojkot popisa. Pominju se razne teorije zavere.

Pojedini mediji ocenjuju da pozitivan odnos prema popisu imaju nacionalne manjine, a da je većinsko stanovništvo ili indiferentno ili nije obavešteno da će se popis uopšte desiti.

Da se odazovu popisu, pripadnike nacionalnih manjina pozivaju i zvaničnici. Zuzana Pavlikova, glavna savetnica za pitanja nacionalnih manjina u Misiji OEBS-a u Srbiji, objašnjava da je to zato da bi se videla raznolikost koja ovde postoji i koja je jedinstvena u Srbiji".

Objasnila jei da "pitanja koja se tiču etničke pripadnosti i veroispovesti, uključujući i maternji jezik, nisu obavezna“, i podsetila "da se time bavi i Kopenhaški dokument iz 1990. godine koji kaže da je pripadnost nacionalnoj manjini lični izbor. Javno izražavanje ili realizacija tog izbora ne sme da donese nikakve negativne posledice za osobu".

Popis stanovništva je jedino i najveće statističko istraživanje koje obezbeđuje individualne podatke od svakog građanina. Sprovodi se svakih deset godina, a od poslednjeg 2011. godine prošlo je više zbog epidemiološke situacije.

Popisom su obuhvaćeni svi građani Srbije i sva lica koja imaju boravak ili prebivalište u Srbiji.

Za odbijenje učešća u popisu kazne do 50.000 dinara

Ko odbije popis, čeka ga novčana kazna od 20.000 do 50.000 dinara.

Popisivači će ići od vrata do vrata i popunjavaće dva upitnika: popisnicu i upitnik o stanovima. Od građana će tražiti da im kažu ime i prezime, pol, starost, matični broj, migratorna i kulturološka obeležja, i podatke o ekonomskoj aktivnosti – isto kao i prilikom prošlog popisa.

Zakonska obaveza je da se na postavljena pitanja odgovori tačno. Postoje tri pitanja na koja ne mora da se dâ odgovor – o nacionalnoj pripadnosti, veroispovesti i maternjem jeziku.

Postoje pitanja koja su naizgled neobična, poput onog za ljude koji su neko vreme proveli u inostranstvu: kada i koliko dugo su boravili van zemlje.

Neuobičajeno je i pitanje koje se postavlja samo muškarcima: koliko biološke dece imaju, ili pitanje gde je živela majka u momentu rođenja deteta. U Republičkom zavodu za statistiku kažu da je to pitanje logično  jer se deca iz seoskih sredina rađaju u porodilištima najbližih gradova, pa će se ispostaviti da se u nekom selu nije rodilo nijedno dete, jer piše da su se rodila u gradu.

Tvrde iz Republičkog zavoda i da će se svaki individualni podatak koristiti samo u statističke svrhe. To bi trebalo da znači da individualni podaci sa imenom i prezimenom nikada i niko neće dobiti od Republičkog zavoda za statistiku (RZS) i koristiće se samo u statističke svrhe.

Kriptovana aplikacija

"Cela aplikacija je kriptovana od početka do kraja i na nama je potpuna odgovornost. Ne treba da postoji bilo kakav strah, građani treba da se popišu jer je to važno za sve nas", poručuju iz RZS.

Demografi očekuju da će rezultati pokazati da Srbija ima oko 600.000 manje stanovnika nego što ih je imala 2011. godine.

Hrvatska, u kojoj je popis upravo završen, ima 400.000 stanovnika manje nego pre 10 godina, i vernika ima manje, ali zato više žena. Srba u Hrvatskoj ima za 56.000 manje nego na prošlom popisu. U Vukovaru je broj pripadnika srpske manjine pao ispod 33 posto, pa gube pravo na dvojezičnost u nazivima ulica i ustanova.

S.Ć.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com