Nakon što se vratio iz Beograda, gde je radio na pregovorima o potpisivanju Temeljnog ugovora sa SPC, Dritana Abazovića čeka još jedan prilično škakljiv zadatak u Crnoj Gori. Treba organizovati popis stanovništva do kraja godine.

U ovom veku Crna Gora je uspela da izvede samo dva popisa, a i njih je više puta odgađala. Poslednji je trebalo da bude održan 2021. godine, ali se još uvek ne zna kad će.

Ni Vlada Zdravka Krivokapića nije uspela da organizuje popis, iako ga je najavila odmah po formiranju.

Politizacija popisa

Čin popisa je visoko politizovan za vreme režima Mila Đukanovića, čija je politika poslednjih godina njegovog trajanja u velikoj meri gradila na društvenim podelama u crnogorskom društvu. Kada ne bi bilo izbora, i popis bi mogao da posluži kao dobra nacionalistička platforma, pa je i onaj održan 2011. godine propraćen isticanjima nacionalističkih simbola.

Popis kao popis, nije velika nauka – sem u Crnoj Gori gde je svim političkim strukturama jasno da će to samo još više dovesti do nacionalnih ili religijskih podela u društvu.

Na popisu se građani izjašnjavaju o standardnim pitanjima poput pola, starosti, obrazovne strukture, bračnog statusa, ili ekonomske aktivnosti. Međutim, postoji i set pitanja koji se tiče vere, jezika i nacije. Pre dve godine je jedna nevladina organizacija predložila da se izbace pitanja o veri i naciji, kako bi popis protekao bez većih turbulencija u društvu. Tadašnji režim je predlog odbacio sa obrazloženjem da građani moraju imati priliku da se izjasne kako se osećaju.

Naravno, ako neko ne želi da odgovara na ovu vrstu pitanja, može da upiše opciju “ne želim da se izjasnim”.

Čiji si ti?

Ono što predstavlja tačku sukoba na popisu jeste kakav će biti odnos Crnogoraca i Srba, odnosno crnogorskog i srpskog jezika. Ovo pitanje je drastično variralo od devedesetih godina na ovamo. Broj Srba je prvo rastao, da bi u prvoj deceniji 21. veka, ponovo počeo da pada.

U 2011. godini 278.865 građana izjasnilo se kao Crnogorci, a 178.110 kao Srbi. Međutim, više ljudi se izjasnilo da govori srpki jezik, nego crnogorski – 265.895 što je 42,88 odsto, dok je 229.251 ili 36,97 odsto reklo da govori crnogorski.

Javna je tajna u Crnoj Gori da su raniji popisi korišćeni i kao pokazatelj “poslušnosti”, odnosno da su ih oni građani ucenjeni radnim mestima nosili kao dokaze da su se izjasnili u skladu sa tadašnjom politikom.

Kada se Abazović natezao oko formiranja manjinske vlade, za pitanje popisa takođe nije pronašao koncenzus. Socijalistička narodna partija pretila je da neće dati podršku Vladi ako to ne bude jedan od primarnih ciljeva, dok je Socijaldemokratska partija tvrdila upravo suprotno. I jedna i druga partija imaju ministarska mesta u novoj Vladi. Kako je Abazović pomirio ove dve dijametralno suprotne strane, ostaje da se vidi.

Takođe, da bi se koliko toliko spustile nacionalističke strasti, popis bi trebalo da bude u nekom relativnom stabilnom i mirnom periodu – odnosno kada nema izbora. Kako se u Crnoj Gori svako malo organizuju neki lokalni izbori, takav vremenski period nije baš lako ni pronaći.

Da bi se popis održao, potrebno je da se prethodno u Skupštini usvoji Predlog zakona o popisivanju stanovništva, koji se već neko vreme nalazi u nekoj od fioka.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com