Broj živorođene dece je sa, u ovom veku rekordnih, 79 hiljada iz 2003. pao na 61-62 hiljade tokom prošle i pretprošle godine, dok je broj umrlih zbog epidemije u poslednje dve godine eksplodirao: (negativni) prirodni priraštaj je u periodu 2010. -2019. iznosio prosečno 36.460 ljudi, da bi u periodu 2020. -2021. taj prosek porastao na skoro 65 hiljada. U prevodu, samo tokom dve epidemijske godine umrlo je 129 hiljada ljudi više nego što je rođeno.

"U nekim zemljama u okruženju, na svako dete koje imate vam se povećava neto deo plate na račun bruto, tako da plaćate niže doprinose. Naše mere više spadaju u domen socijalne nego populacione politike.Besmisleno je i kad se kaže da smo u okviru populacione politike asfaltirali put do škole i napravili klozet. Pa valjda se u 21. veku ove stvari podrazumevaju,“ kaže za “Vreme” glavni urednik časopisa “Demografija” i vanredni profesor na Odseku za demografiju Geografskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Knežević.

 

Pročitajte ceo tekst Radmila Markovića u nedeljniku "Vreme“ od četvrtka (17. februara)

Pretplatite se na digitalno izdanje

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com