Kao uvertiru pred sutrašnji dijalog Kosova i Srbije pod okriljem Evropske unije, srpski predsednik Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti sastali su se odvojeno sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom. Razgovori u sedištu NATO-a dogovoreni su nakon tenzija od 31. jula koje su alarmirale NATO misiju na Kosovu, KFOR.

U obraćanju nakon sastanaka sa Vučićem i Kurtijem Stoltenberg je rekao sve ono što je bilo poznato od ranije: da će NATO nastaviti pomno da prati situaciju na Kosovu, da će KFOR poštovati mandat koji su mu poverile Ujedinjene nacije, kao i da će delovati ukoliko stabilnost bude bila ugrožena.

Činjenica da misija KFOR-a broji oko četiri hiljade vojnika, za Stoltenberga je dovoljna da se vidi posvećenost NATO-a na Kosovu. Ipak objasnio je da KFOR nije taj koji reaguje prvi već da sarađuje i sa misijom EU na Kosovu (EULEX).

Ono što nije objasnio je kada na scenu stupa NATO i šta u praksi znači da će se KFOR aktivirati "kada svari postanu ozbiljne“. Ostao je nejasan i kako bi delovanje u praksi KFOR-a izgledalo. "Naša odgovornost je da budemo neutralni a ne deo sukoba. NATO je spreman da dela i KFOR je spreman da interveniše, a snage će biti raspoređene tamo gde god bude potrebno“.  

Istu poruku poslao je i nakon sastanka sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem. Zaključio je da će NATO učiniti sve da do eskalacije sukoba na Kosovu ne dođe, a da bi konstruktivan dijalog Beograda i Prištine uz posredstvo EU bio jedino rešenje.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zahvalio se Stoltenbergu jer je želeo da sasluša poziciju Srbije. Kako je rekao, objasnio mu je da se Srbija ponaša odgovorno, da želi da izbegne svaku mogućnosti do dođe do eskalacije sukoba i da ne želi nikakve provokacije.

Iako je rekao da ne želi ni na koga da prebacuje odgovornost, generalnom sekretaru NATO-a dostavio je spisak "upada specijalnih jedinica Kosova“ na sever, za koje nisu imali potrebno suglasnost ni KFOR-a, a ni gradonačelnika u četiri srpske opštine. "Naše je da govorimo o našoj poziciji“.

Ocenio je da Srbija i zemlje Kvinte imaju drugačiji pogled na to šta je to nasilje. "Oni će reći da je nasilje postavljanje barikada, a da nije nasilje sistematsko sprovođenje pravnog i suštinskog nasilja nad Srbima“.

Nakon što je istakao da Kosovo ima aspiracije da postane članica NATO-a, premijer Aljbin Kurti odgovarajući na pitanje novinara rekao je da ne deli mišljenje da su obe strane odgovorne za tenzije. Kako je istakao, sa jedne strane je policija jedne demokratske države (policija Kosova), dok su sa druge nelegalne i kriminalne srpske strukture.

Zbog toga je Kurti zaključio da svi građani Kosova imaju razloga da budu oprezni zbog "destruktivnih pristupa" kosovskog severnog suseda prema regionu uopšte i Kosovu.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com