Nakon protesta koji su održani u Srbiji 27. novembra i 4. decembra, MUP je u Beogradu izdao 129 prekršajnih naloga, a pokrenuto je 211 prekršajnih postupaka. U ostalima gradovima Srbije izdato je ukupno 1653 naloga i nije pokrenut ni jedan prekršajni postupak. Na prijavama je pisalo da su se građani "kretali i zadržavali na kolovozu“, što je protiv Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Građani su tvrdili da nisu bili legitimisani pa se postavilo pitanje na koji način ih je MUP identifikovao. Pominjano je fotografisanje, u manjim mestima i lično prepoznavanje, pa i korišćenje tehnologije za prepoznavanje lica (FRT), takozvani biometrijski nadzor.

FRT (Facial Recognition Technology) je nezakonit, pa je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti istražio postojeće sumnje. Zaključak je da "policija nije koristila tehnologiju prepoznavanja lica (FRT) tokom protesta.“

Policija, istaknuto je u saopštenju Poverenika, nema pravni osnov "za upotrebu navedene tehnologije, za njenu eventualnu upotrebu neophodno je prethodno obezbediti pravni okvir, sačiniti procenu uticaja na zaštitu podataka o ličnosti, te preduzeti adekvatne mere zaštite organizacionog, tehničkog i kadrovskog karaktera.

U saopštenju je podrobno opisano kako funkcionišu uređaji Huawei EP 821 koje koristi MUP. Objašnjeno je da su to zapravo "radio-stanice poslednje generacije koje funkcionišu u okviru 4G mreže na android platformi“ koje u sebi imaju kameru i mogućnost glasovne komunikacije, geopozicioniranje i razmenu multimedijalnih sadržaja.“

Precizirano je i da ti uređaji  nemaju "hardversku ni softversku podršku koja bi omogućila funkcionalnost prepoznavanja lica, odnosno obradu biometrijskih podataka“, te da je snimanje tim uređajima tokom protesta "obavljano u skladu sa članom 52. Zakona o policiji, koji propisuje snimanje na javnim mestima, kao jednu od policijskih mera i radnji.“

Poverenik je od MUP-a dobio uveravanja da su prekršajni postupci pokrenuti isključivo "protiv učesnika protesta koji su identifikovani uvidom u lični dokument“.

Kao što su mediji izveštavali, građani kojima su na kućnu adresu stigle prekršajne prijave po kojima treba da plate kaznu od 5000 dinara zato što su se šetali kolovozom, tvrde da ih nikad niko nije legitimisao.

S.Ć. /FoNet

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com