Nuklearna bomba je opet postala jedna od tema u ratnoj propagandi. U složenim okolnostima tragičnog rata u Ukrajini, kao i u svakom ratu, mediji na obe strane ne prezaju da se posluže dezinformacijama, pretnjama i poluistinama ili, najčešće, preuveličavanjima. Nakon što je predsednik Ruske federacije Vladimir Putin u utorak najavio povlačenje iz takozvanog START sporazuma, debata koja se simultano vodi u ruskim i zapadnim medijima, kako konvencionalnim, tako i onim na društvenim mrežama, nije toliko otvorila pitanje rizika od nuklearnog sukoba, koliko je jastrebovima na obe strane pružila prostor za nove okršaje, uzajamne optužbe i neizbežna poređenja sa nacizmom.

Najava ruskog predsednika je, u svakom slučaju, vrlo obeshrabrujuća. U govoru nakon iznenadne posete američkog predsednika Džozefa Bajdena Kijevu, a uoči prve godišnjice rata 24. februara, Putin je rekao da mimo sporazuma Novi START neće dozvoliti zapadne inspekcije ruskih nuklearnih kapaciteta. Mada nije rekao da se Rusija zaista povlači iz sporazuma, ukazao je da nije dovoljan balans ruskih i američkih projektila, koje obezbeđuje START, pošto projektile imaju i Velika Britanija i Francuska, a one nisu deo sporazuma. Takođe, optužio je SAD da krišom planiraju nuklearne probe i najavio da će, u slučaju američkog testiranja bombe, Rusija učiniti isto.

Američki zvaničnici su, kako je to bio slučaj i sa dosadašnjim pretnjama iz Moskve koje se odnose na nuklearni rat, reagovali odmereno, ne provocirajući dalju eskalaciju (što se ne može reći za "konvencionalne“ teme) – NATO je pozvao Rusiju da preispita takvu odluku, dok je američki državni sekretar Entoni Blinken rekao da je odluka "zaista nesrećna i vrlo neodgovorna“. Nažalost, reč "mir“ kao da je sistematski nestala iz međunarodne komunikacije i treba biti veliki optimista pa očekivati da se sukobljene strane vrate pregovorima.

Novi START je poslednji u seriji od sedam sukcesivnih sporazuma koji su nakon kraja Hladnog rata uspešno obuzdali nuklearni rizik. Otkako su, godinu dana nakon Kubanske krize, u avgustu 1963. godine, SAD, SSSR i Velika Britanija potpisale sporazum kojim su zabranjene nuklearne probe u atmosferi, pod vodom i u svemiru, tokom druge polovine 20. i početkom 21. veka sklopljen je niz odgovarajućih međunarodnih sporazuma. Svi oni su deo okvira koji je još davno definisao Non-proliferation Treaty (NPT), ključni ugovor iz 1968. godine. Zahvaljujući tome, ukupni arsenal apokalipse je sa više od 60.000 nuklearnih bojevih glava 1980-tih godina smanjen na današnjih 13.000.

Novi START je sporazum koji je potpisan još u aprilu 2010. godine je ograničio broj aktivnih bojevih nukleranih glava na 1550, kao i bombardera i projektila na 700 po državi. U skladu sa tim obe zemlje imaju ukupne kapacitete od oko 6000 bojevih glava, do kojih je samo oko 1500 aktivno. Sporazum je obnovljen 2021. godine odmah pošto je u SAD vlast preuzela Bajdenova administracija. Prethodno je Donald Tramp u više navrata kritikovao sporazum kao truli pakt Baraka Obame, ali je 2021. sa lakoćom dogovoreno njegovo produženje na pet godina.

Nažalost, sa početkom rata u Ukrajini Novi START je iznova doveden u pitanje. To svakako ne znači da smo na korak od "nuklearne razmene“, ali svet je danas ipak manje bezbedan nego pre nekoliko dana. Put ka miru sigurno ne vodi kroz povlačenje iz nuklearnih sporazuma.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com