“Kada istupate u javnosti bodete oči, kada se borite za nešto morate da snosite konsekvence te borbe, kada se zalažete za neke ideje, to znači da će neko da vam se suprotstavi i to onaj ko drugačije misli u odnosu na vas. To je legitimno. Najzad, postoje i ozbiljne filozofske rasprave o tome, šta znači biti slobodan. Po meni, to znači imati hrabrost oponirati nekom narativu“.

"Možda nije do te mere popravljena organizaciona struktura tužilaštva, ali je smekšana hijerarhija, tužilaštvo postaje vrsta kolektivnog organa sa određenim hijerarhijskim ovlašćenjima rukovodioca, odnosno glavnog javnog tužioca. Do sada je javni tužilac kao posednik funkcije bio sve i svja. Uradilo se dosta i po pitanju lične emancipacije tužilaca, odnosno njihove unutrašnje slobode. Ipak, ne smemo zaboraviti da ako personalizujemo stvari, Ustav i zakoni vrede onoliko koliko vrede ljudi koji ih sprovode. Kritičari mahom svode celu priču na to, i to s pravom, a kada se pitaju ko su ljudi koji će da sprovode Ustav i zakone. To se pitam naravno i ja, nadam se najboljem”.

 

Pročitajte ceo intervju sa Predragom Milovanovićem u nedeljniku "Vreme“ od četvrtka, 3. februara

Pretplatite se na digitalno izdanje

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com