Kada je negde oko 19 časova po lokalnom vremenu u nedelju objavljeno da je Luis Inasijo da Silva (76) u drugom krugu predsedničkih izbora osvojio preko 50 odsto glasova, ulicom Avenida Paulista, glavnom poslovnom ulicom Sao Paola, se prolomio kolektivni uzvik – kao kada brazilaska fudbalska reprezentacija da gol. Uzvik je odjekivao oko solitera, vozači su počeli divlje da trube.

Bilo je to više od pobedničkog slavlja, to je bio odraz olakšanja – katarza, pisao je dopisnik nemačkog “Špigela”.

Kada je prebrojano preko 90 odsto glasova i kada je konačno bilo jasno da aktuelni, ultradesničarski predsednik Žair Bolsonaro matematički ne može više da stigne prednost levičarskog izazivača, Luline pristalice su počele da se okupljaju kod Muzeja savremene umetnosti, tradicionalnom mestu proslave predsedničkih izboran u Brazil

Euforično su mahali crvenim zastavama Luline radničke partije. Priključilo im se desetine hiljada ljudi. Ovako burno nije se slavila čak ni Lulina prva pobeda na predsedničkim izborima pre dvadeset godina.

Lula da Silva je na Tviteru napisao samo jednu reč: "Demokratija“.

Napeto do kraja

Nikada do sada predsednički izbori u Brazilu nisu bili toliko tesni i napeti. Do samog kraja predizborne kampanje Bolsonaro i Da Silva su bili potpuno izjednačeni.

Lula je na kraju osvojio 50,87 odsto glasova, Bolsonaro 49,13 odsto, saopštila je u izbornoj noći Izborna komisija nakon što je preprojano 99 odsto glasova.

Bivši sindikalac Lula je u, sa 210 miliona stanovnika najmnogoljudnijoj zemlji Latinske Amerike, već jednom vladao – od 1. janura 2003. do 1. januara 2011. On je prvi predsednik Brazila izabran na demokratskim izborima koji je uspeo da osvoji treći mandat.

Velikoj podeli u brazilskom društvu dodatno je doprinela prljava izborna kampanja, pre svega na društvenim mrežama koje se bile preplavljene lažnim vestima.

TV duel dvojice predsedničkih kandidata je u odnosu na to bio gotovo pristojan, ocenjuje "Špiegel“.

Strah od nemira

Mnogi Brazilci Lulu povezuju sa zlatnim vremenima kada je brazilaska privreda cvetala zbog visokih cena sirovina, a levičarska vlada omasovljenim socijalnim programima milione ljudi izvukla iz ubistvenog siromaštva. Njegovi protivnici ga optužuju za korupciju.

Tokom čitave izborne kampanje je provejavao strah da bi u slučaju pobede Lule moglo dođe do nasilnih obračuna. Bolsonaro je u više navrata dovodio u sumnju izborni sistem, i stavljao u izgled da možda neće priznati izborne rezultate. Neke njegove pristalice su se čak otvoreno zalagale da vojska preuzme vlast. Analitičari su tvrdili da za tako nešto nema podrške u narodu.

U vreme nastajanja ovog teksta Bolsonaro nije biopriznao poraz.

Brazil ima ogromne prirodne resurse i razvijenu poljoprivredu i mogao bi u krizi koja vlada u svetu da bude veoma važan trgovinski partner.

U kampanju pravo iz zatvora

Lula je kao vođa sindikata bio predvodio prvi veliki štrajk protiv vojne diktature i posle tri poraza pobedom na izborima 2002. bio prvi levičarski predsenik Brazila. Kao najpopularniji brazilski predsednik svih vremena 2010. je štafetu predao svojoj naslednici Dilmi Rusef.

A onda je iz velikih visina grubo pao, kao niko pre njega u Brazilu. Zbog korupcije i pranja novca bio je osuđen na 12 godina zatvora. Odležao je 17 meseci.

Vrhovni sud Brazila je presudio da je sudija koji je osudio Lulu bio u konfliktu interesa, poništio je proces i proglasio ga nevinim, tako da su mu vraćena sva građanska prava. Kao slobodan čovek mogao je ponovo da se kandiduje za predsednika. Iz zatvora je izašao 2019, krenuo u uzbornu kampanju, borio se za svaki glas i došao u predsedničku palatu.

"Praktično su me bili živog zakopali“, uzviknuo je Lula na pobedničkom slavlju.  Rekao je da su se borili protiv protivnika koji se nije držao pravila, protiv "mašinerije brazilske države“.

J.H./Spiegel/BBC

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com