Miša Vacić rođen je 1985. godine u Beogradu. O Vacićevom odrastanju, životu i obrazovanju zna se samo iz njegovih usta. U dokumentarnom filmu "Ko je Miša Vacić“, koji je pre tri godine snimio sam o sebi, rekao je da se sa 16 godina preselio sa roditeljima u Nemačku, gde je završio srednju i višu školu. Ponekada se u medijima predstavljao kao apsolvent prava, a na listi za beogradske izbore 2014. godine naveo je da je po zanimanju ekonomista.

Kao "dečak zaljubljen u istoriju“, svoj "spartanski temperament“ otkrio je još u ranom detinjstvu. "Svaka nepravda počinjena srpskom narodu ga istinski boli“, zato se 2004. godine, nakon martovskog pogroma nad Srbima na Kosovu, vratio u Srbiju. Već sledeće godine se politički angažovao kao portparol ultradesničkarskog pokreta "SNP 1389“, koji nije zabranjen, mada je konstantno ugrožavao ljudska prava.

Tokom aktivizma u "SNP 1389“ zaradio je godinu dana uslovne kazne zatvora. Bio je osuđivan zbog diskriminacije LGBT populacije uoči Parade ponosa 2009 godine, sprečavanja službenih lica u vršenju dužnosti i nedozvoljenog nošenja oružja. Učestvovao je 2008. u mitingu "Kosovo je Srbija“ kada je zapaljena američka ambasada. Bio je neizostavan deo desničarskog folklora tokom brojnih manifestacija podrške osuđenim ratnim zločincima. Kako je sam rekao, na jednoj od njih upoznao je i Aleksandra Vučića "kad je lepio plakate Bulevar Ratka Mladića, čime je zaštitio uhapšene momke koji su to radili pre njega“.

U političku arenu po prvi put ulazi na beogradskim izborima 2014. godine na listi grupe građana "Patriotizam u parlament – 1389. Miša Vacić“, koja nije prešla cenzus.

Široj javnosti postao je poznat kada se 2017. godine našao među putnicima voza oslikanog ikonama koji se sa Topčidera uputio ka Kosovskoj Mitrovici, gde nikada nije stigao. Ubrzo se pročulo da je u tom vozu Vacić delio vizitke i predstavljao se kao savetnik Vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Gostovanje na televiziji N1, gde je gotovo nerazumljivim srpskim jezikom pošao da objasni šta radi u Vladi, koštalo ga je posla. Ekspresno je dobio otkaz, a svi njegovi "šefovi“ su se od njega ogradili. Vacić će nakon toga biti prepoznatljiv kao onaj "ortak kog se svi stide“.

Nakon četiri meseca rada u Kancelariji za KiM Vacić je shvatio da tu "može mnogo više da se uradi nego za deset godina na ulici“, pa je tako 2018. godine osnovao svoju političku organizaciju Srpska desnica. Za nju je rekao da je mnogo "umerenija“ od SNP 1389, jer je to bio "idiličarski pokret, čista srca, borba protiv vetrenjača“, dok je Srpska desnica "pragmatičnija“ i "svesna da su jedno želje, a drugo mogućnosti“.

Ulogu Miše Vacića na političkoj sceni u Srbiji deo javnosti poredi sa ulogom koju je imao Vojislav Šešelj za vreme režima Slobodana Miloševića – da zaplaši i pokaže da uvek može i gore. Tako je Vacić umeo da preti raseljavanjem, poziva na "pljuvanje Zelenovića iza rešetaka“ ili bacanje u Drinu, spisak onih koji mu nisu po volji nije kratak.

Bio je među onima koji su podržali ideju o stvaranju "građanskih patrola“, koje bi navodno pomagale MUP-u u redovnim aktivnostima, što su mnogi videli kao pokušaj decentralizacije bezbednosti građana i pokušaja kreiranja parapolicijskih struktura.

Za deset godina vidi sebe u vrhu vlasti, kandidaturu za predsednika posmatra kao izazov svima "da shvate koliko je ozbiljan“. Smatra da je vreme da Aleksandar Vučić "ode u penziju“, a Dragan Đilas "u zatvor“. Promoviše zdrav život i sportski duh, redovno čita novine i knjige. Savezništvo sa Rusijom vidi kao prirodno, a bori se protiv "neoliberalnog koncepta EU i NATO“.

Na izborima će se kandidovati ispred stranke Srpska desnica, koja se zalaže za patrijarhalno društvo i ukidanje prava na abortus. Smatra da su evropske vrednosti "anticivilizacijske“, a njihovo prihvatanje bi Srbiju i Srbe odvelo ka "mraku novog varvarizma“.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com