Nekoliko puta je bio u Beogradu.

Još januara 1957. godine, gostovao je njegov “Kralj Lir” sa Polom Skofildom u glavnoj ulozi , 1962. “Tit Andronik” sa Vivijen Li i Lorensom Olivijeom,

Zatim su njegove predstave dolazile zbog Bitefa, istina tek sedme godine ovog festivala. Na Bitefu smo gledali “San letnje noći” 1972. godine,  “Pleme Ik”, 1976, i “Sizve Banzi je mrtav”, na 40. Bitefu 2006. godine.

Borka Pavićević, deo prvih decenija ovog festivala, sećajući se prvih pola veka Bitefa, ispričala je (Vreme br. 1342) "rasprave u žiriju zbog Sna letnje noći Pitera Bruka, jer odluka da se nagradi Bruk nije bila jednoglasna (Dušan Makavejev i Bogdan Tirnanić). Veličanstvena predstava, ali pitanje je u kojoj meri je istraživačka. Posle nekoliko godina Piter Bruk je najbolje odgovorio na to pitanje kad je uradio nešto sasvim obrnuto: bila je to predstava Pleme Ik koju je radio sa Aboridžinima. Potpuni obrt, dostojan njega.“

On sam, o Bitefu je rekao: "Kad čujem Bitef, u misli mi naviru sećanja na ljude, eksperimente i uspehe“.

U Šekspir festivalu koji se upravo održava u Čortanovcima, čuvaju pismo podrške Pitera Bruka "Šekspir je fenomen, kao sunce ili mesec, i on se ne može objasniti rečima."

Piter Bruk je Britanac, ali je veći deo karijere proveo u Francuskoj, gde je na čelu svog pariskog teatra Le Buf di Nor (Les Bouffes du Nord) preispitivao teatarsku formu obeležen teorijom "praznog prostora".
Kultni umetnik, koji je režirao više od 100 komada, smatra se ikonom avangardnog pozorišta. Njegov najpoznatiji komad je "Mahabharata" o indijskom epu od devet sati (1985), adaptirana je za film 1989. godine.

Tokom 1990-ih kada je trijumfovao u Velikoj Britaniji sa komadom Samjuela Beketa "Divni dani", kritičari su ga pozdravili kao najboljeg reditelja koji je London imao.

Reditelj je uvek odbijao etiketu da se bavi angažovanim pozorištem, već uvek ponavlja da su njegovi komadi namenjeni samorefleksiji i razvoju duhovnosti. Režirao je do nedavno.

S.Ć./BBC/