O reformi Saveta bezbednostu UN i potrebi da SAD, Rusiju, Kinu, Francusku i Veliku Britaniju ne budu jedine stalne članice govori se već duže vreme.

Nakon ruske invazije na Ukrajinu, govorilo se i o tome da bi upravo Rusija mogla da bude izbačena iz njega.

Sjedinjene Američke Države izašle su sa predlogom da Savet bezbednosti bude proširen ulaskom šest stalnih članica bez prava veta.

Saglasnot da je potreba reforma Saveta bezbednosti stagla je i iz Moskve.

"Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija trebalo bi da se reformiše kako bi se povećala njegova efikasnost", saopštio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

I nemački kancelar Olaf Šolc založio se za reformu Saveta bezbednosti UN. Šolc nije eksplicitno ponovio želju Nemačke da dobije stalno mesto u najvišem telu UN, ali je podsetio da je Nemačka drugi najveći finansijer UN posle SAD, kao i da je utrostručila svoje obaveze za međunarodno finansiranje zaštite klime na šest milijardi evra.

On smatra da je sastav Saveta bezbednosti, koji ima pet stalnih članica, SAD, Rusiju, Kinu, Francusku i Veliku Britaniju – zastareo.

"Afrika zaslužuje veću težinu, isto kao i Azija i Latinska Amerika“, rekao je Šolc.

"Saglasnost Rusije i SAD o potrebi proširenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija novim stalnim članicama pokazuje da se i Amerikanci vraćaju poštovanju Povelje UN. Samo otvaranje debate pokazuje da je postignut konsenzus velikih o očuvanju svetskog poretka baziranog na Povelji UN-a", smatra diplomata Zoran Milivojević.

Kako do reforme?

Nemački kancelar je indirektno poručujući da bi trebalo uskratiti pravo veta da se ta reforma spreči.

"Na kraju krajeva, u rukama Generalne skupštine je da odluči o reformi Saveta bezbednosti“, rekao je on u govoru u Njujorku na 78. Generanoj skupštin Ujedninjenih nacija.

Prethodno se, uoči svog govora pred Generalnom skupštinom, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski založio za to da se Rusija isključi iz Saveta bezbednosti.

Nemačka, zajedno sa Indijom, Brazilom i Japanom, teži da dobije stalno mesto u Savetu bezbednosti, i to u okviru takozvane grupe G4.

Šolc je naglasio da niko ne bi trebalo da se protivi reformi Saveta bezbednosti. Ako postoji saglasnost da je državama na južnoj hemisferi potrebna da budu više zastupljene, onda bi, kaže, trebalo pregovarati o različitim opcijama.

"Nijedna zemlja ne bi trebalo da svojim maksimalističkim zahtevima blokira takve otvorene pregovore“, rekao je nemački kancelar.

Ta izjava Šolca odnosi se na poziciju dve stalne članice, Rusije i Kine, koje teoretski mogu da ulože veto na svaku promenu u sastavu Saveta bezbednost. Njegova reforma je zato već decenijama blokirana.

Italiji se ne sviđa američki predlog

O potrebi da se reformiše Savet bezbednostu UN-a, govorio i je Generalni sekretar UN Antonio Guteres.

On je istakao da sama multipolarnost ne može da garantuje mir.

"Multipolarnom svetu su potrebne jake i efikasne multilateralne institucije", rekao je Guteres, navodeći da je zbog toga potrebna reforma Saveta bezbednosti UN i ostalih međunarodnih institucija da bi mogle uspešno da rešavaju savremene probleme.

Predlog SAD u vezi sa reformom Saveta bezbednosti UN tako što bi to telo bilo prošireno ulaskom šest stalnih članica bez prava veta za Italiju nije prihvatljiv, izjavio jeitalijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani.

On je rekao da se brojne druge zemlje slažu sa Rimom da nove članice treba da se određuju po principu rotacije, a ne da postanu nove stalne članice pored Kine, Francuske, Rusije, Velike Britanije i SAD.

"Proširenje je u redu, ali uz rotacije. Debata je otvorena, ali imamo drugačiji predlog “, rekao je Tajani.

B.G./DW/Sputnjik/Politika

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com