Možda jednog dana grupa sociologa i psihologa objavi obimnu studiju o sistematskom i umišljanjem sluđivanju Srbije. Pitanje je samo da li će tada biti ikog sposobnog da je shvati. O čemu se radi?

Glumac Marko Janketić izložen je odvratnim prijetnjama. Zašto? Između ostalog i zato što je poručio "velikim Srbima kojima su puna usta Kosova – skupite se, junaci, idite tamo pa se rokajte, nemojte nas da maltretirate“. Zar nešto slično ne kaže i prvi čovjek države kad mu desničari dođu pod prozor? Naravno da kaže. Zbog čega je onda Janketić izdajnik koga treba likvidirati po kratkom postupku? Pa zato što "Predaja nije opcija“, a "Kosovo je srce Srbije“ za koje se Aleksandar Vučić hrabro bori u Briselu, Ohridu i još ponegdje. Dakle, poštovani čitaoče, što god da kažete, odgovor je pogrešan.

Ovo gaslajtiranje naroda ima snagu uragana. Premijerka tako zapomaže da je "Aleksandar Vučić bio na neverovatnih 85 odsto naslovnih strana Danasa i čak 77 odsto Nove“. Naravno, kritičnih. Ana Brnabić to uzima za krunski dokaz da je njen šef izložen medijskom linču. Jadan on i kuku njemu: dva dnevna lista i, ajde, još par novina, ispadoše moćniji od cjelokupne propagandne mašinerije režima koja drži bar 90 posto medijskog tržišta i samog Vučića čija obraćanja ispunjavaju svaki kubni milimetar javnog prostora. Ali Brnabić se ne obazire na istinu i logiku – u sluđivanju naroda ona ne priznaje prepreke.

Uostalom, kao i Dragan J. Vučićević, vlasnik "Informera“. Nema tog člana Etičkog kodeksa i Zakona o informiranju kojeg on nije prekršio; mnogo je dao režimu, još više dobio. Sada ima horor doprinos u gaslajtiranju zemlje: dok pravi novinari trpe ogromne pritiske, on im pljuje u lice. Nad njegovim tobožnjim odlaskom u zatvor zbog "verbalnog delikta“ (nije hteo da plati novčanu kaznu za ogavne klevete) predsjednik države i premijerka ronili su gorke suze. Ovo sluđivanje odgovara zabijanju užarenog željeznog klina u mozak – vodeći režimski medijski jurišnik glumata žrtvu režima u korist tog istog režima.

Sličnih primjera ima bezbroj, ali i ova tri su sasvim dovoljna. Članovi nesretnih porodica u vlasti kućnih psiho-tirana i društvo u Srbiji dijele istu izloženost gaslajtingu. Definicija glasi: žrtva sumnja u vlastitu percepciju stvarnosti i sjećanja, zbunjena je, nema samopouzdanja i samopoštovanje, emocionalno i mentalno je nestabilna, te zavisna od manipulatora.

Čist Psycho Killer, što rekoše Talking Headsi.

Građani Srbije mole za smještaj u Sigurnoj kući. I to hitno.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com