Predlog budžeta za 2023. godinu namenjen kulturi iznosi 14.070.101.000 dinara. To je 0,87 odsto ukupnog budžeta. Deset članova Odbora za kulturu i informisanje Narodne skupštine prihvatio je ovaj predlog a pet nije, što znači da je predlog poslat Parlamentu na usvajanje.

Siniša Kovačević, predsednik skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje smatra da je to tek malo više od pola procenta, odnosno 170. deo od ukupnog budžeta, što je "u odbrani digniteta nečega što bi trebalo da bude stub nosilac identiteta svih građana jedne države –uvredljivo“.

Naveo je da je u Crnoj Gori zakonom regulisano da se za kulturu izdvaja 2,5 odsto budžeta, a po svetskim standardima država koja izdvaja za kulturu koliko Srbija smatra se državom koja nema kulturnu politiku, nego je kultura "svedena na nivo incidenta“.

"Svetski standard je 3,2 odsto i nemojte da vas lažu da je jedan odsto“, rekao je Kovačević.

Naveo je da se u Srbiji 50.000 ljudi bavi kulturom, a 3.000 slobodnih umetnika je "bukvalno gladno“.

"Važno je da bude više novca za kulturu, jer će onda biti više knjiga u gradskim bibliotekama, folklornih društava, a manje fizičkog i vršnjačkog nasilja, izvađenih slezina, polomljenih vilica i izmaknutih stolica ljudima koji bi tu decu trebalo da uvode u život“, rekao je Kovačević.

Državni sekretar Miodrag Ivanović, predstavljajući predlog budžeta, smatra da je obezbeđeno stabilno finansiranje ustanova kulture.

Kao dokaz naveo je da će podrška ustanovama u oblasti zaštite i očuvanja kulturnog nasleđa biti za 12,3 odsto viša nego u rebalansu budžeta za 2022. godinu, što je namenjeno posebno obnovi manastira Hilandar, Memorijalnom centru "Staro sajmište“ gde je samo za obnovu Centralne kule predviđeno 336 miliona dinara.

Istakao je da će u 2023. godini biti podržana dva trogodišnja kapitalna projekta –arheološko nalazište Belo brdo u Vinči, sa 271.000.000 dinara, i  arheološko nalazište Caričin Grad u opštini Lebane, sa 56.436.000 dinara.

Naravno, nastavlja se i podrška i filmskoj umetnosti i ostalom audiovizuelnom stvaralaštvu sa 1,8 milijardi dinara, a kako je istakao Ivanović, predviđena su i sredstva za jačanje kulturne produkcije i umetničkog stvaralaštva.

Poslanici koji su glasali protiv ovog predloga, smatraju da bi pristojno izdvajanje bilo dva posto “koje bi našu kulturu podstaklo da se oporavi od ovako skromnih izdvajanja”, kako je rekla poslanica Stranke slobode i pravde Danijela Grujić.

Pre tri godine, asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije pokrenula je kampanju za promenu politike finansiranja kulture u Srbiji kojom se zalaže pre svega za povećanje fonda koji se izdvaja za kulturu, ali i za način kako će taj novac biti utrošen. Cilj još uvek nije ni blizu da bude ostvaren.

S.Ć./Bilten/Danas

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com