Prodaje se Genex kula, još jedan od  toponima Beograda posle Beograđanke, palate Albanija, BIGZ-a, BIP-a, Sava centra…Ponuđena prodajna cena za Zapadnu kapiju Beograda iznosi 17 miliona evra.

Budući kupac će dobiti kulu visoku 119 metara na 35 spratova, 6 liftova i vidikovcem na površini od 14.943 kvadratna metra u 28 posebnih jedinica, poslovni prostor u vanknjižnom vlasništvu od 1.450 kvadrata i poslovni i garažni prostor na površini od 6.445 kvadratnih metara.

Stečajni upravnik Generaleksporta, nekadašnjeg vlasnika kule, zakazao je javno nadmetanje za 23. maj. Na licitaciju u septembru 2010. niko nije došao. Tada je početna cena iznosila 15,6 miliona evra.

Generaleksport je u stečaju od 2015. godine, a 2017. je proglašeno bankrotstvo. Sa statusom društvenog preduzeća, ova holding kompanija bavila se međunarodnom i unutrašnjom trgovinom, hotelijerstvom, ugostiteljstvom i vazdušnim saobraćajem. Bio je evropski gigant za uvoz i izvoz, jedna od najbogatijih jugoslovenskih firmi.

Geneks kula je građena od 1971. do 1980. godine prema projektu arhitekte Mihajla Mitrovića. Bila je to prva "pametna" zgrada na Balkanu – imala je kompjuterski centar iz kojeg su kontrolisani grejanje, hlađenje, elektronika i liftovi.

Do stečaja Geneks su potresale mnoge afere.

Prvi oblakoder u Beogradu

U januaru je objavljen tender za prodaju dela Palate "Albanija“, 381 kvadratni metar, koji je procenjen na 3,88 miliona evra. Palata Albanija je 1984. godine proglašena za kulturno dobro, ali zakon dozvoljava prodaju. Potrebno je samo da tom prilikom Zavod za zaštitu spomenika kulture vodi računa da se ne naruši materijalna i fizička struktura zgrade.

Palata "Albanija“ je izgrađena 1939. godine, bila je prvi oblakoder u Beogradu. U to vreme su je smatrali jednim od najuspelijih arhitektonskih, urbanističkih i skulptoralnih rešenja u graditeljskoj praksi Beograda.

Ima 13 nadzemnih i 4 podzemna sprata, visoka je 53 metra i ima 8000  kvadratnih metara. Ime je dobila po kafani iz 19. veka koja se tu nalazila. Tokom savezničkog bombardovanja 1944. godine, pogođena je bombom teškom pola tone zato što se u njoj nalazilo protivavionsko sklonište za visoke nemačke funkcionere. Pa ipak, konstrukcija od armiranog betona je izdržala i Albanija nije pretrpela veća oštećenja. Kad je 20. oktobra 1944. oslobođen Beograd, na vrhu zgrade je istaknuta jugoslovenska zastava sa petokrakom.

Ko će da gradi na Mostarskoj petlji

Kompaniju BIP iz stečaja kupio je avgusta prošle  godine "Autočačak“ za 2,09 milijardi dinara., pa samim tim i  njenu najvredniju imovina centralnu pivaru na Mostarskoj petlji. Govorilo se: ko kupi BIP, moći će da zida na Mostarskoj petlji.

Na tom prostoru Plan detaljne regulacije predviđa komercijalne sadržaje kako bi se formirao novi gradski centar uz železničku stanicu "Prokop". Planirana je i transformacija stare Vajfertove pivare iz 1873. godine zarad industrijskog turizma.

Novi život Sava Centra

Novembra 2020. godine kompaniji Delta holding prodat je za 17,5 miliona evra Sava centar, najveći kongresni, kulturni i poslovni centar u zemlji i jedan od najvećih u regionu.

Izgrađen je 1979. godine po projektu arhitekte Stojana Maksimovića. Radovi su završeni pre roka kako bi mogao da se održi ranije zakazani godišnji sastanak Međunarodnog monetarnog fonda.  Od tada, u njemu je održano preko 7000 domaćiuh i međunarodnih kongresa i konferencia, festivali Fest, Bitef, Bemus, koncerti i svetskih umetnika. Prošle godine u oktobru, u Sava centru je održan  60. Samit pokreta nesvrstanih.

Nekadašnji ponos Beograda

Septembra 2020. prodat je najveći deo Palate "Beograd“ za 16,5 miliona evra. Na javni poziv za prodaju Beograđanke stigla je samo ponuda MPP New project, pa tako nije ni bilo nadmetanja.

MPP New project je osnovana  desetak dana pre nego što je kupila Beograđanku, kao ćerka firme Marera properties koja se bavi izdavanjem poslovnog prostora i koja je renovirala fabriku "Beko“ na Dorćolu i taj deo pretvorila u Kalemegdan biznis centar, kao i zgrade u Makedonskoj 44, Bulevaru kralja Aleksandra 79, Resavskoj 31…

Beograđanka je podignuta 1974. godine po projektu arhitekte Branka Pešića i u to vreme je bila najviša zgrada na Balkanu. Visoka je 101 metar i ima 23 sprata. Bila je poznata po višespratnoj modernoj robnoj kući, po vidikovcu na 22. spratu, i po Studiju B.

Kao razlog za prodaju Beograđanke je navedeno da zgrada dugo nije renovirana, pa je u njoj vreme stalo u 1970-tim. Pre nego što je prodata, zamenik gradonačelnika Goran Vesić je objavio da Beograđanka predstavlja gubitak za grad, zato što samo od poreza na imovinu godišnje gubi oko milion evra.

Antologijsko delo moderne arhitekture

Februara prošle godine još jedna novoosnovana sestrinska firma Marere properties, ovog puta MPP BIGZ, kupila je zgradu BIGZ-a. Tada su iz Marere objavili da će u rekonstrukciju zgrade BIGZ-a uložiti 40 miliona evra i da će za 18 meseci biti novi ukras grada.

Do tada, zgrada BIGZ-a je bila srce alternativne kulturne scene Beograda u kojoj su stvarali muzičari, slikari i dramski umetnici, i poslovni prostor sportskim klubovima, školama jezika, izdavačima, štamparijama, proizvođačima konfekcije…

BIGZ je antologijsko delo srpske moderne arhitekture, a projektant Dragiša Brašovan je na ovom zdanju prvi put u beogradskoj arhitekturi primenio armiranobetonski skeletni sistem konstrukcije. Za spomenik kulture BIGZ je proglašen 1992. godine. Novi vlasnik izjavljuje da će prilikom rekonstrukcije tesno sarađivati sa Zavodom za zaštiti spomenika kulture.

BIGZ ima preko 40.000 kvadratnih metara, mada novi vlasnik neprestano napominje da je tek nešto više od polovine tog prostora upotrebljivo, zbog hodnika i stepenica.

S.Ć.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com