Baš kao ni posle razgovora sa američkim senatorima iz Odbora za spoljne poslove Krisom Marfijem i Džin Šejhin i senatorom za oružane snage Tomom Tilisom, ni posle susreta sa pomoćnicom američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja Karen Donfrid Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije na nekoj od televizija "objasnio narodu da razume“ o čemu se radi. Američki senatori su se novinarima bili obratili u američkoj ambasadi u Beogradu i nedvosmisleno rekli da Srbija ako namerava da bude članica Evropske unije mora da uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU. A u to spada i uvođenje sankcija Rusiji.

Ni Donfrid se nije obratila medijima, što je svakako bilo na molbu domaćina. U Prištini se u ponedeljak zajedno sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani kao što je uobičajno obratila medijima. Tu je bilo reči o "međusobnom priznanju Srbije i Kosova".

Posle sastanka izdato je samo šturo saopštenje u kome se u pola rečenice navodi da je bilo razgovora i o odnosu Srbije prema situaciji u Ukrajini.

Što se tiče odnosa sa Kosovom, Vučić je tužio Prištinu da ne ispunjava odredbe Briselskog sporazuma.

I dalje:  "Uspešna regionalna saradnja i borba za zajedničke ciljeve, najbolji je način za pripremu regionalnih država za članstvo u EU, ali i prilika da dostignemo evropske standarde pre učlanjenja“.

Upravo se iz izostanka izjava o gorućem pitanju koje je svakako bilo na stolu, a to je da Srbija uvede sankcije Rusiji, može zaključiti da je Donfrid u koferu donela set uslova neprijatnih za naprednjačku vlast. Koliko je Vučić dobio na vremenu da uradi ono što se od njega očekuje videće se dosta brzo.

Pritisak da se Srbija konačno opredeli na kojoj strani nove gvozdene zvese će biti sve je veći i iz EU i pojedinih članica Unije.

Da će SAD daleko odlučnije nastupati u Srbiji i u regionu bilo je jasno samim postavljanjem Kristofera Hila za ambasadora u Beogradu, koga je američki predsednik Džo Bajden izvukao iz penzije da bi ga poslao nazad na Balkan.

Vučić se posle decenije nesvrstavanja našao u veoma neprijatnoj situaciji: ako uvede sankcije Rusiji pitanje je kako bi politički preživeo pritisak iznutra, a ako ih ne uvede pritisak koji bi došao spolja bi mogao da mu dođe glave. Odluka neće zavisiti od interesa Srbije, već od procene šta obezbeđuje veće šanse za opstanak na vlasti vladajuće garniture.

A.I./N 1

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com