Danas je Svetski dan romskog jezika. Tim povodom, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je saopštilo da Romska nacionalna zajednica u Srbiji, prema popisu stanovništva, broji 131.936 pripadnika.

Romi u Srbiji imaju pravo na svoj jezik i pismo, a deca romske nacionalnosti mogu da ga uče u školi kao izborni predmet. O pravima, jeziku, kulturi i tradiciji, kao i očuvanju identiteta romskog stanovništva, brinu njihovo samoupravno telo Nacionalni savet romske nacionalne manjine i kulturni centri čiji je osnivač Nacionalni savet, saopštilo je Ministarstvo.

U priči o romskom jeziku, nemoguće je ne pomenuti delo dr Rajka Đurića za koga se kaže da je romski Vuk Karadžić.

Rajko Đurić je za sobom ostavio četrdesetak naučnih radova i studija iz oblasti istorije, jezika i kulture Roma, kojima se svrstao među vodeće romologe na svetu.

"Nova gramatika romskog jezika“ poslednja je knjiga Rajka Đurića (koautorstvo sa Zlatomirom Jovanovićem). U njoj su opisani glasovi svih bazičnih dijalekata romskog, utvrđena je struktura pisma od 38 slova, prvi put je sprovedena morfemska analiza, ustanovljeno je da imenice muškog roda imaju tri deklinacije a imenice ženskog – dve, predstavljeni su zamenice, pridevi i brojevi, određene su sintaksička služba i uloga padeža (romski jezik ima osam padeža s tim što svaki osim osnovnog značenja ima i po desetak sporednih), a obrađene su i sintaksa i semantika.

Gramatika je, rekao je Đurić, namenjena "svima koji osećaju teret predrasuda", aludirajući na prvo izdanje Gramatike iz 2005. godine, kada je trebalo urazumiti "neverne Tome da romski jezik postoji. Ratnih devedesetih godina, osim lingviste evropskog renomea Ranka Bugarskog, gotovo svi ostali su tvrdili da je romski bez perspektive, da je to hrpa dijalekata i narečja itd. Pojedini akademici su čak tvrdili da je ‘degeneracija romskog posledica telesne degeneracije Roma’, što je gotovo podudarno sa stavovima kvazinaučnika koji su pripadali nacizmu. Činjenice da su u to vreme na nekoliko evropskih univerzitetskih centara otvorene katedre ili lektorati za romski nisu dopirale do naših autističkih kvazinaučnika. Neki od njih, moji bliski poznanici, govorili su mi, tobože u poverenju: ‘Dali smo ta prava Albancima, pa vidiš dokle smo stigli’", ispričao je Đurić u intervjuu "Danasu".

Rajko Đurić je preminuo pre tri godine, dva dana nakon što smo se dogovorili za intervju.

S.Ć/FoNet

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com