Nakon što je tokom noći, 6. juna, svet obišla vest da je srušena legendarna brana Nova Kahovka, a voda iz kaskadnih akumulacija na Dnjepru počela masivno da se izliva ka južnim područjima u blizini Hersona, Rusija i Ukrajina razmenjuju žestoke optužbe i prebacuju krivicu jedan na drugog. Rušenje ove brane se već sada nazire kao jedan od prelomnih događaja rata u Ukrajini.

U međuvremenu, 150 kilometara dalje na severu, na gornjem delu ogromnog veštačkog jezera Kahovka koji je impozantna sovjetska brana već 67 godina održavala na Dnjepru, u rezervoaru nadomak nuklearne elektrane Zaporožje, nivo vode koja služi za hlađenje reaktora i goriva opada brzinom 5 centimetara na sat.

Šest reaktora ukupne snage od 5700 MW u najvećoj evropskoj nuklearki, koja se pre više od godinu dana zatekla usred ratnih operacija i koja je, na levoj obali akumulacionog jezera Kahovka, pod kontrolom ruskih snaga, hladi se pomoću vode iz ove divovske akumulacije. Kao i kod svakog nuklearnog reaktora, održavanje rashladnog ciklusa je presudno bezbednosno pitanje jer ako se, kakvim slučajem, dotok vode za hlađenje zaustavi, može doći do topljenja reaktora i posledično – katastrofe.

Pročitajte još Nuklearni alarm: Vatra u Zaporožju

Glavna linija za hlađenje reaktora puni se vodom iz akumulacionog jezera i pumpa se kroz kanale koji prolaze pored obližnje termoelektrane. Kada nivo u rezervoaru padne ispod 12,7 metara, a nakon probijanja brane bio je na 16,4 metara, postaće nemoguće dalje upumpavanje vode. Kako saopštava Međunarodna agencija za atomsku energiju, IAEA, sistem bi tako mogao da se hladi još nekoliko dana, ali uvedene su restrikcije vode, osoblje elektrane trenutno upumpava dodatnu vodu i za sada, nema neposredne opasnosti od nuklearnog incidenta.

Masovna evakuacija

Na drugoj strani, južno od probijene brane, ukrajinske vlasti su na desnoj obali Dnjepra (koju drže pod kontrolom) proglasile masovnu evakuaciju. Ruska uprava, sa druge strane, ne smatra da su žitelji leve obale velike ukrajinske reke trenutno ugroženi.

No, uništavanjem brane kakva je bila Nova Hakovka svi su izgubili. Bez nje hidroelektrana Kahovka snage od 335 MW, koja je proizvodila 1420 miliona kilovat-sati struje godišnje, sada sasvim prestaje sa radom. Velike plodne površine na jugu će biti poplavljenje, sistemi odvodnjavanja uništeni, čitav sistem ribnjaka će biti razoren, a ugrožen je i Veliki krimski kanal, vrlo važan plovni put sa juga na sever.

Brana koja je u sovjetsko doba bila simbol čovekove moći nad prirodom, sada je postala jahač ratnog razaranja. Zajedno sa akumulacijom i kanalima, Kahovka je jedan od najvećih graditeljskih poduhvata SSSR-a, bila je deo četvrtog petogodišnjeg plana kada su nakon Drugog svetskog rata Sovjeti gradili divovske brane, kopali ogromne kanale, isušivali jezera i gradili infrastrukturu čudovišnih dimenzija. Na Zapadu se govorilo o  “Staljinovom planu tranformacije prirode”.

Jedno od čuda komunizma

Zato se svojevremeno smatrala jednim od pet velikih čuda komunizma. Pored Kahovke, u čuda koja su simbolizovala “izgradnju komunizma” spadaju najveća evropska brana na Volgi kod Staljingrada, hidroelektrana Kjubišev, kanal Volga-Don i veliki Turkemnski kanal.

Gradnja Kahovke je počela 1950. i dovršena 1957. godine, da bi sa njenom izgradnjom na Dnjepru nastalo ogromno akumulaciono jerezo dužine 240 i širine 23 kilometra. Ova ogromna akumulacija proteže se kroz hersonsku i zaporošku oblast. Ovaj važan plovni put je tokom ukrajinskog rata predstavljao liniju razdvajanja između ruske i ukrajinske vojske.

Pročitajte još Šest nuklearnih kozaka

Brana Nova Kahovka koja je zadržavala jezero da ne otekne niz Dnjepar visoka je 16 metara i ukupno duga skoro 4 kilometara. Sama rečna pregrada, koja je sada uništena i probijena, sastojala se od 28 kapija ukupne dužine od 447 metara.

Stara i Nova Kahovka

Tokom izgradnje brane, na peščanom poluostrvu uz samo gradilište, Sovjeti su bili podigli naselje za radnike koji su na obalu Dnjepra stigli iz svih krajeva Crvene imperije, da bi ga potom pretvorili u novi grad. Uporedo sa izgradnjom hidroelektrane, grad je dobio bulevare i dopadljiva rezidencijalna naselja od bele cigle. Većina radnika je ostala da živi u gradiću koji je nazvan Nova Kahovka i koji je sa više od 40.000 stanovnika danas administrativno središte oblasti. Grad je 1958. godine posetio lično lider SSSR Nikita Hruščov, da bi kasnije, nakon 1961. godine, u njemu živela i kolonija Kubanaca.

Stara Kahovka, gradić 15 kilometara udaljen od Nove Kahovke, a po kome je brana dobila ime, je pet vekova staro utvrđenje na Dnjepru koje su podigli Tatari koje je u doba carske Rusije predstavljalo značajnu stratešku tačku. Tokom Oktobarske revolucije na ovom mestu su se vodili žestoki sukobi između Belih i Crvenih oko kontrole nad Dnjeprom. Na istom mestu, u Drugom svetskom ratu, vodile su se žestoke borbe 1941. tokom nacističkog napredovanja i potom, 1943, tokom sovjetske ofanzive ka zapadu. Sa nesrećnim sukobom u Ukrajini 2022. godine rat je ponovo stigao na Kahovku.

Igra sa vodostajem

Nakon osvajanja grada, Rusi su postavili sebi lojalnog upravitelja u Novoj Kahovki koji je bio deo prethodne administracije. Sukobi oko brane trajali su tokom čitave prve godine rata, što je bilo praćeno i serijom uzajamnih propagadnih saopštenja obe strane. Nakon potpunog povlačenja ruskih snaga na levu obalu Dnjepra u novembru 2022. Rusi su za sobom uništili sedam mostova kako bi sprečili ukrajinsku kontraofanzivu, a jedan od njih je bio vezan i za branu u Novoj Kahovci.

Rusi su isprva sve kapije na brani držali otvorenim, što je opasno smanjilo nivo vode u Kahovci i uticalo na rad pet drugih, severnih hidroelektrana na kaskadi akumulacija na Dnjepru. O razlozima za ovaj potez se mnogo polemisalo, s obzirom da je nizvodno od Kahovke voda plavila i ukrajinsku i rusku stranu reke, ali se smatra da je to učinjeno da bi zaustavilo prodor Ukrajinaca na istok.

Pročitajte još Povratak u Černobilj: Invazija na zemlju nuklearnih reaktora

Na proleće 2023. situacija se sa sasvim preokrenula. Rusi su najednom zatvorili sve pregrade, pa je sa prolećnim rastom vodostaja nivo vode počeo da se podiže. No, kada je nivo vode postao vrlo visok, Rusi ništa nisu preduzimali tako da je na severu došlo do vodostaja kakav nije zabeležen u poslednjih 30 godina, a voda se prelivala preko brane u Novoj Kahovci.

Alternativno hlađenje nuklerake

U finalu igre oko legendarne sovjetske brane, ona je uništena.

Dok bujica plavi jug, sada vodostaj na severu opasno opada. IAEA saopštava da nuklearka Zaporožje za svoje hlađenje može alternativno da se osloni na rezeorvar koji se se nalazi uz samu elektranu i koji je projektovan da zadrži viši nivo vode od onog u akumulaciji.

Kako su reaktori već dugo isključeni, ova voda, ako ne bude novih izazova, može biti dovoljna za njihovo hlađenje tokom nekoliko meseci.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com