Danas vlast u Srbiji, pa samim tim i u Beogradu, ne uvažava ni struku ni mišljenje većine. Iz odlučivanja o stručnim stvarima i iz svih procedura uspešno su eliminisani propisi, zakoni, struka i znanje, pa o inženjerskim stvarima odlučuje neko mali ili neko poluškolovan ili lažno školovan, samo zato što su njegovi ortaci na vlasti i zato što govore samo jezikom moći. Poruka koju kroz takvo svoje delovanje vlast emituje je da svako može da radi ono što ne zna. A krajnji rezultat je da jedan među njima koji ne zna ništa radi sam sve.

Svi smo više nego svesni neizbežnog prisustva ovog, aktuelnog, duguljastog, čoveka, koji je već dugo, previše dugo, u vlasti i koji nam, sa svojom družinom, pravi ogromnu štetu. Njega zasigurno nećemo zaboraviti dugo i pošto siđe sa scene. On je sam, ili na usputni savet nekog iz okruženja, olako i proizvoljno, bez ikakve procedure, mimo svih dugoročnih strategija i važećih planova, prečesto donosio brojne odluke o mnogim stručnim pitanjima, od postavljanja trasa autoputeva do premeštanja i trasiranja brzih pruga, od uništavanja šuma, voda i zemljišta rudnicima do otimanja penzija.

Ceo naš budžet još dugo posle njega i njih će patiti od posledica njegovih proizvoljnih odluka, ali epsku pljačku i apsolutnu samovolju on i njegova grupa demonstrirali su kroz takozvani "projekat" Beograd na vodi, uz potpuno kršenje procedura i obaveza utvrđenih Zakonom, novi Lex Specialis kojim su omogućeni i kasnija noć fantoma u Savamali, nezakonita izmena urbanističkog plana, nezakoniti i besmisleni Prostorni plan područja posebne namene, poklanjanje ogromne površine dragocenog gradskog građevinskog zemljišta, nelegalna izgradnja besprizornih arhitektonskih rugoba bez pribavljanja propisanih dozvola i na kraju teška rana naneta na poznato lice dragog grada.

Kome smeta most

Profit koji ova mala grupa sasvim nekažnjeno i nekontrolisano otima od Beograda je svakako enorman i oni će se svi zauvek obogatiti. Bio bi još veći da u tom nakaradnom prostoru od betonskog kiča nekako ne odudara još samo beogradski Stari most, jer smeta pogledima novoobogaćenih stanara iz guste verrtikalne arhitektonske konfekcije.

Stari savski most u Beogradu dugačak je oko 430m, raspon između dva glavna stuba je 157m, a njegova metalna lučna konstrukcija je prepoznatljiv element vizuelnog identiteta i sastavni deo današnjeg lika Beograda. Osamdesetih godina prošlog veka bila je pokrenuta i inicijativa da Stari savski most ponese ime Beograđanina koji ga je spasao od miniranja i rušenja, koje su naumili nemački nacisti 20. oktobra 1944, učitelja Miladina Zarića, koji je i u kasnijim godinama često voleo da po njemu šeta.

Most je posle rata u više navrata i popravljan i obnavljan, a jedna od najvažnijih rekonstrukcija je bila radi postavljanja tramvajskih šina 1984. godine, za linije ka Novom Beogradu. Most od tada ima po jednu traku za drumska vozila koje u isto vreme koriste i tramvaji. Poslednja rekonstrukcija, iako nije potpuno završena, je trajala od oktobra 2007. do aprila 2008. a tada je postavljeno i dekorativno osvetljenje, dok su kolovozne trake na samom mostu i nekim prilazima nešto proširene.

Bilo kako bilo, onaj isti duguljasti čovek je rešio da ta smetnja zvana Stari most bude samo tužna kolateralna šteta. Naredio je da ga sruše, a da Beograđane zamaju obećanjem da će se graditi neki novi most.

Potencijal Starog mosta

Ko normalan danas ruši mostove? Svakome, pa i detetu je jasno da je bolje imati dva mosta nego jedan most. Niko ne spori da treba graditi nove, moderne, sigurne i u svakom pogledu funkcionalne mostove, ali to ne znači da stari i još uvek dobri moraju da budu srušeni.

A zna i početnik u struci da je mnogo skuplje i komplikovanije rušiti most, nego ga zadržati. Zna sve to i običan svet. Dve trećine građana je zavapilo da se most ne ruši. Neko je lepo i pametno predložio da Stari most čuvamo i uredimo kao turističku atrakciju, da osmislimo sadržaje, postavimo klupe, žardinjere, biljke, restorančiće, kafiće, da ga pokrijemo, zašto ne, onda bi ga mogli koristiti i zimi, i eto lepog mesta sa pogledom na reku, stvorenog i za bicikle i za uživanje…

Duguljasti čovek je onda u pomoć pozvao Kineze – ne mogu da se preganjam s narodom, daću vam stotine miliona, nacrtajte i izbušite taj tunel ispod Beograda, ali tako da baš izađe na poziciju Starog mosta i predvidite obavezno njegovo rušenje.

Kasapljenje Beograda

Niko od nas običnih profesionalaca i dalje ne zna kakav će biti taj novi most i nije objašnjeno zašto rušiti stari – pa nam, po svemu sudeći, ostaje samo da se nadamo da taj čovek i njegova banda neće ostati na vlasti dovoljno dugo i da ipak neće uspeti da naprave još jedan tužni ožiljak na već iskasapljenom liku dobrog, dragog Beograda.

Kad budemo imali pravnu državu, urbanizmom će se baviti urbanisti, projektovanjem arhitekti, konstrukcijom građevinci i statičari, lečenjem lekari, opsenom samo mađioničari, planove će posle kvalifikovane i argumentovane diskusije menjati ili usvajati građani, lokaciju nekog mosta će dugo birati tim saobraćajnih planera i urbanista, saobraćajno rešenje povezivanja novog mosta s okruženjem će raditi saobraćajni inženjeri, novi most će projektovati i graditi naši inženjeri, a Stari most će urediti i za nove namene i sadržaje opremiti arhitekti, dizajneri, zaštitari, majstori turizma i magovi marketinga.

Kad će to sve biti?

O tome ćemo, valjda, najzad, ipak, odlučiti sami, možda već uskoro.

Autor je arhitekta i urbanista, rukovodilac resornog odbora DS-a za planiranje i urbanizam

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com