Sud u Moskvi osudio je opozicionog aktivistu Vladimira Kara-Murzu na 25 godina zatvora. On je bio priveden u aprilu 2022. i optužen za širenje lažnih informacija o ruskoj vojsci u Ukrajini. Kasnije je optužen i za veleizdaju zbog niza javnih govora protiv predsednika Rusije Vladimira Putina u kojima je kritikovao rat u Ukrajini i obrušavanja ruskog režima na disidente i kritičare.

Zatvorenik sopstvene savesti

Kara-Murzi je prilepljena etiketa "neprijatelja naroda"  jer je ubeđivao vlade zapadnih zemalja da uvedu sankcije ruskim zvaničnicima zbog kršenja ljudskih prava i korupcije.

Kazna Kara-Murzi najduža je do sada izrečena jednom političkom protivniku Vladimira Putina, dok Kremlj nemilosrdno suzbija svaki javni govor uperen protiv režima.

U završnom govoru pred sudom prošle nedelje, Kara-Murza je prkosnim tonom odbio da traži od suda da ga oslobodi i rekao da ostaje pri svemu što je rekao.

"Krivim sebe samo za jednu stvar. Nisam uspeo da ubedim dovoljno svojih sunarodnika i političara u demokratskim zemljama u opasnost koju sadašnji režim Kremlja predstavlja za Rusiju i za svet”, rekao je Kara-Murza,  koga je Amnesti internešenel proglasio "zatvorenikom savesti“.

Kazna Kara-Murzi, koju je uporedio sa Staljinovim pokaznim suđenjima, izrečena je iza zatvorenih vrata.

Uprkos svemu ostao u Rusiji

Kara-Murza ima rusko, ali i britansko državljanstvo. Britanske vlasti zatražile su da Kara-Murza bude odmah oslobođen i dodale da će na razgovor da pozovu ruskog ambasadora u Londonu Andreja Kelina kako bi mu prenele da je presuda "u suprotnosti sa međunarodnim obavezama Rusije o poštovanju ljudskih prava".

Nakon presude, supruga Kara-Murze Evgenija  pohvalila je svog muža za "hrabrost, doslednost i poštenje u višegodišnjem radu“.

"Beskrajno sam ponosna na tebe, dragi, i uvek sam tu“, napisala je na Tviteru.

Kritičar Kremlja Aleksej Navaljni, koji je takođe u zatvoru, oštro je kritikovao presudu, nazvavši je "nezakonitom, nesavesnom i jednostavno fašističkom“.

U vreme hapšenja prošle godine Kara-Murza je bio jedna od retkih istaknutih opozicionih ličnosti koja je odlučila da ostane u Rusiji.

Nekoliko sati pre negošto je bio uhapšen, Kara-Murza se pojavio na CNN-u gde je opisao Kremlj kao "režim ubica“.

Nemilosrdne kazne za disidente

On je i 2015. i 2017. bio pao u komu u Moskvi, nakon čega je tvrdio da je otrovan.

Zabrinutost zbog Kara-Murzinog zdravlja rasla je poslednjih nedelja nakon što je bio previše bolestan da bi prisustvovao saslušanju prošlog meseca. Njegov advokat Vadim Prohorov napisao je na Fejsbuku da se leči od polineuropatije, što je posledica trovanja.

Kara-Murza je drugi Putinov politički protivnik visokog profila koji je u zatvoru od izbijanja rata u Ukrajini. U decembru je opozicioni političar Ilja Jašin osuđen na osam i po godina zatvora pod sličnim optužbama za širenje lažnih informacija koje su imale za cilj da diskredituju rusku vojsku.

Do sada je skoro 20.000 Rusa privedeno je zbog antiratnih protesta, saopštila je grupa za ljudska prava OVD-Info.

Više od 450 ljudi pokrenulo je krivične postupke protiv njih zbog protivljenja ratu u Ukrajini, a neki se suočavaju sa kaznama do 15 godina zatvora za krivična dela poput objavljivanja antiratnih poruka na društvenim mrežama, što je prošlu godinu učinilo najrepresivnijom erom u Modernoj istoriji Rusije.

Doživotni zatvor za izdaju

Donji dom ruskog parlamenta je 18. aprila usvojio zakon kojim se utvrđuje doživotna zatvorska kazna za izdaju.

Istovremeno je izglasan i zakon čijim se odredbama omogućava kažnjavanje do pet godina zatvora zbog prihvatanja pravnih odluka međunarodnih organizacija čiji Rusija nije član.

Radi se o odgovoru na nalog za hapšenje zbog navodnih ratnih zločina ruskog predsednika Vladimira Putina koji je prošlog meseca izdao Međunarodni krivični sud u Hagu, a u vezi deportacije u Rusiju dece iz Ukrajine.

Te odluke treba da prihvati i Gornji dom parlamenta, pre nego što ih Putin potpiše. Rojters navodi da je dosadašnja maksimalna kazna za izdaju bila 20 godina zatvora.

Z.S./Guardian/FoNet

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com