Mnogi vojnici ruske elitne  armijske brigade odbili su da ratuju u Ukrajini. S obzirom da Rusija nije zvanično objavila rat, njihova odluka nije prekršaj niti je povod za krivično gonjenje.

Brigada iz koje su ti vojnici, stacionirana je na dalekom istoku Rusije. Prvi put poslata je u Ukrajinu početkom rata, a početkom aprila vojnicima je naređeno da se pripreme za drugi odlazak. Devet vojnika je odbilo naredbu.

Jedan od njih koji se predstavio kao Dmitrij, rekao je da hoće da se vrati svojoj porodici ali ne u kovčegu. Njegovi komandati su zbog toga bili besni, ispričao je, ali su bili nemoćni.

On je ubrzo premešten u Belgorod, ruski grad u blizini ukrajinske granice. "U vojsci sam pet godina. Moj ugovor ističe u junu. Ostaću u vojsci do kraja vojnog roka, a onda odlazim. Nema čega da se stidim. Rusija nije zvanično u ratu, i ne mogu da me nateraju da odem u Ukrajinu“ objasnio je.

Slično iskustvo imao je i Sergej Bokov koji je, nakon ratovanja u Ukrajini, krajem aprila odlučio da napusti vojsku. Ispričao je da mu se komandanti nisu  suprotstavili zato što su već imali iskustvo sa vojnicima koji su napustili vojsku.

Advokat Mihail Benjaš koji je savetovao vojnike da odbiju naređenje, kaže da prema ruskim vojnim zakonima, oni koji odbiju da e bore u Ukrajini mogu da budu otpušteni, ali ne mogu da budu krivično gonjeni.

Savet kako da izbegnu odlazak u Ukrajinu od njegovog tima je tražilo, kaže Benješ, stotine i stotine vojnika. "Komandanti pokušavaju da vojnicima prete zatvorom, ali mi im kažemo da mogu jednostavno da odbiju. Nema zakonskih osnova za pokretanje krivičnog postupka ako vojnik odbije da se bori dok je na teritoriji Rusije". Zato su, rekao je, mnogi vojnici izabrali da budu premešteni  ili otpušteni a ne da idu u "mlin za meso“.

Do sada nije pokrenut ni jedan krivični postupak protiv vojnika koji su odbili da se bore.

Da je Rusija zvanično objavila rat, objasnio je advokat Benješ, vojnici ne bi smeli da odbiju naređenje zato što bi ih čekala zatvorska kazna.

Vojni stručnjaci zapadnih vlada procenjuju da je ovo samo jedan od problema  predsednika Putina u ovom ratu i da ukazuje na ozbiljan nedostatak njegove pešadije. Oni smatraju da je Moskva prvobitno stavila oko 80 odsto svojih glavnih kopnenih borbenih snaga, 150.000 ljudi, na raspolaganje komandantima u Ukrajini.

Špekuliše se da će narednih nedelja Putin doneti odluku o mobilizaciji, zato što Rusiji nedostaju kopnene jedinice sa vojnicima po ugovoru. Analitičar Rob Li ocenjuje da se vojska iscrpljuje i da neće moći još dugo da izdrži i smatra da bi jedna od opcija bila raspoređivanje novih vojnih jedinica, iako je Putin rekao da u Ukrajinu neće slati regrute.

Prema zapadnim izvorima, rusko ministarstvo odbrane pribeglo je očajničkoj strategiji, nudeći ljudima bez borbenog iskustva mogućnost da se pridruže vojsci na osnovu unosnih kratkoročnih ugovora. Neke velike vladine kompanije primile su pisma u kojima se pozivaju da prijave svoje osoblje za vojsku. Takođe, po Ukrajini su raspoređeni i pripadnici Vagnerove grupe, plaćenici, kako bi pomogli vojsci.

Broj vojnika koji odbijaju da ratuju nije poznat.

S.Ć./Gardian

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com