Suša koja je u toku na zapadnom delu severnogameričkog kontinenta dovela je do pada nivoa jezera, rezervoara i reka u Kaliforniji na rekordno niske nivoe, što je prouzrokovalo veći broj šumskih požara, tvrde naučnici. Studija objavljena u časopisu Nature Climate Change oslanjala se na podatke dobijene preko prstenova na drveću i drvenih greda sačuvanih na arheološkim nalazištima Indijanaca. Slike presušenih jezera, pejsaža pogođenih šumskim požarima, praćenih snegom i zajednicama bez vode razotkrivaju posledice istorijske suše.

Zapadna strana Sjedinjenih Država iskusila je sušu veći deo protekle dve decenije, prema podacima američkog monitora za sušu. Prošle godine došlo je do nestašice vode na reci Kolorado, jednom od najvećih izvora života na zapadu SAD-a, što je pogodilo oko 40 miliona Amerikanaca. Svet se već zagrejao za oko 1,2 stepeni celzijusa otkako je počela industrijska era, a temperatura će nastaviti da raste osim ako vlade širom sveta ne porade na drastičnom smanjenju emisija, komentariše BBC.

Arizona traži spas u kišnici

U jeku kampanje Breda Lankastera, stručnjaka iz oblasti sakupljanja kišnice i vodoprivrede u Tuson, Arizona, je doneo nekoliko mera kako bi u potpunosti iskoristio kišnicu kao vrstu resursa. Godine 2008. doneta je uredba da novi komercijalni objekti navodnjavaju polovinu zemljišta korišćenjem sakupljne kišnice. Godine 2013. usvojena je "Politika zelenih ulica“ kojom se nalaže svim javno finansiranim projektima puteva da zahvate prvih pola inča (1,3 cm) kiše tokom padavina. A sa novijom inicijativom, "Infrastruktura zelenih kišnica“ 2020. godine, Tuson je počeo da naplaćuje malu sumu od stanovnika za račune za vodu kako bi se prikupljanjem oko 3 miliona dolara godišnje pružila podrška javnim projektima za prikupljanje kišnice, kao što je gradska "Iniicijativa za milion stabala“.

Lankaster, koji danas vodi konsultantsku firmu za permakulturu koja savetuje Tuson i klijente širom sveta, smatra da u tipičnoj godini mnogo više kiše padne na Tuson nego što svi njegovi građani troše u domaćinstvu u komunalnoj vodi. "Suludo je što još uvek trošimo toliko novca da donesemo vodu nižeg kvaliteta sa udaljenostiod 480 km, kada imamo ovu ogromnu količinu vode koja dolazi besplatno sa neba i koju možemo da koristimo kao primarni izvor," prenosi BBC.

Rendolf iz Babit centra za politiku zemljišta i vode Linkoln instituta za politiku zemljišta, ne veruje da samo skupljanje kišnice može da obezbedi vodu u meri kao što to čini sistem rezervoara. Ona kaže da to nije opcija za svaki grad doživljava nestašicu vode. Ali, kako klima postaje toplija i potražnja raste, ona misli da će “žetva“ kiše biti češća.

"Kamen gladi" u Evropi

Kako prenosi N1, zbog najveće suše u Evropi u poslednjih pet vekova, rečna korita su sve praznija, a brodski transport otežan. Ovako drastičan stogodišnji minimum vodostaja reka doneo je velike štete. Agroekonomski analitičar Žarko Galetin kaže da prokopavanje korita Dunava kao rešenje zvuči neverovatno, ali da ćemo u budućnosti morati da se okrenemo alternativnim vidovima transporta, poput prevoza kamionom ili železnicom.

Koridor Rajna-Dunav sa svojim kapilarnim putevima je stožer transporta u Evropi, a on trenutno ne funkcioniše. Problema ima i na donjem toku Dunava, pa su se tako, objašnjava Galetin, barže koje su prevozile srpsku robu ka rumunskoj luci Konstanca, čak i sa manjim tovarom zaglavile negde u Bugarskoj. Katastrofalna hidrološka situacija utiče na enrgetiku, pa srpske hidroelektrane tako danas proizvode za trećinu manje struje nego uobičajeno. U poslednjih deset godina, čak su sedam bile sušne, i svaki put se pokreće tema navodnjavanja, dok rezultati izostaju.

"Navodnjavanje je ozbiljan problem, treba mu prići stručno i ozbiljno. Nije to baš tako jednostavno, kada se svi vodni resursi balansiraju, ne možete pored svake njive zabosti štap i da vam voda curi“, kazao je Galetin i istakao da Srbija ima problem isuviše malih površina pod zalivnim sistemima.

Kako je "Vreme“ ovog avgusta pisalo u tekstu Kamen gladi, gnev i jara, u koritu reke Elbe izronila je vekovima stara poruka upozorenja iz 1616. godine, uklesana u kamen poznat kao “Hungersteine” ili “kamen gladi”, koja glasi: “Ako me vidiš, plači”. “Kamenje gladi” je, zapravo “hidrološki orijentir”, koji izviri samo kada je nivo vode veoma nizak, uz kratak zapis o posledicama velike suše: loša žetva, glad siromašnih ljudi.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com