Osuđenik je u svojoj žalbi tvrdio da bi proces ubrizgavanja smrtonosne injekcije narušio Ustavom zagarantovanu zaštitu od okrutne i neprikladne kazne.

U dosta neuobičajenom slučaju koji se vratio sudijama na razmatranje pošto egzekucija nad osuđenim ubicom Kenetom Smitom nije uspela, odbačena je žalba zvaničnika Alabame na odluku nižeg suda da se obnovi suđenje o njegovom zahtevu da se državi zabrani da ga usmrti smrtonosnom injekcijom. 

Umesto toga, Smit traži da se egzekucija izvrši na neki drugi način.

Neke sudije protiv

Konzervativne sudije Klarens Tomas i Semjuel Alito nisu se složili sa odlukom da se razmatra Smitov slučaj. Većina sudija je u novembru odobrila egzekuciju Smita, koji je osuđen na smrt zbog učestvovanja u plaćenom ubistvu.

Smit (57) je podneo prigovor Federalnom sudu prošlog avgusta, mesecima pre planirane egzekucije. U pravnom zahtevu se navodi da bi protokol po kome se daje smrtonosna injekcija njega izložio okrutnom i neprikladnom izvršenju kazne, što je u suprotnosti sa Osmim amandmanom američkog Ustava, a zasnovanom na prethodnim slučajevima egzekucija u Alabami, kada su nadležni osuđenima na smrt promašivali vene ili ubrizgavali sadržaj van vena. To je za Smita "rizik od mučenja, okrutnosti i neverovatnog bola koji se ne može tolerisati".

Traži da udiše azot

U ovom slučaju radi se o tome, da li bi, prema odluci Vrhovnog suda, osuđenik na smrt mogao da dovede u pitanje da li je metod izvršenja kazne, poznat kao azotna hipoksija koji je odobren u Alabami, ali ga još nije koristio Sekretarijat za izvršenje sankcija te savezne države, legalno dostupna alternativa. Smit traži da savezna država Alabama izvrši egzekuciju tako što će mu dati da udiše azot, gas koji će mu iz tela oduzeti kiseonik.

Smit kaže da bi se na taj način smanjio rizik neuspešne egzekucije, ili bol od osećaja davljenja ili gušenja. Sudije su odbacile ovaj Smitov slučaj, ali je na dan njegove planirane egzekucije, federalni 11. apelacioni sud u Atlanti ponovo razmotrio zahtev Smita, čime je otvoren put da se ponovo žali. Sud je takođe, u odvojenoj odluci suspendovao izvršenje smrtne kaze, ali nakon što se savezna država žalila Vrhovnom sudu, sudije su se složile da se izvrši. 

Troje liberalnih sudija u devetočlanom Vrhovnom sudu bilo je protiv te odluke.

Državni zvaničnici koji su te noći nekoliko puta bezuspešno pokušali da mu nađu venu ili tačku u ključnoj kosti, prestali su negde nakon 11 sati uveče i obustavili egzekuciju.

Guverner Alabame Kej Ajvi, republikanac, najavio je da će se posle Smitovog slučaja razmotriti načini egzekucije, što je treći put da je Alabama otkazala egzekuciju od 2018, nakon problema sa nalaženjem vena. Zvaničnici su u februaru završili razmatranja tih slučajeva.

Za šta je osuđen

Smit je osuđen 1989. godine za ubistvo Elizabet Dorlin Senet godinu dana ranije, nakon što je njega i njegovog saučesnika unajmio njen muž Čarls Senet, hrišćanski sveštenik koji je dobio i ogromnu sumu životnog osiguranja svoje supruge, prema tužiocima. Ona je udarana i prebijana tupim predmetom. Čarls Senet je posle počinio samoubistvo. Smitov saučesnik je takođe osuđen na smrt, a kazna je izvršena 2010.

Smitov slučaj ne dovodi u pitanje samu smrtnu kaznu. Neke liberalne sudije su pokušale da tu praksu dovedu u pitanje, ali sud, sa većinom konzervativaca od 6 prema 3, najverovatnije neće promeniti mišljenje.

B.G./Glas Amerike

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com