Spisak dece koju je Diana Budisavljević spasila 1942.godine iz logora Nezavisne države Hrvatske svi zainteresovani moći će da vide od srede 26.aprila pa u narednih deset dana u atrijumu Narodnog muzeja Srbije u Beogradu.

Na svojevrsnoj “srpskoj Šindlerovoj listi” od pre 80 godina nalaze se imena oko 5.800 srpske dece. Muzej žrtava genocida saopštio je i da je ovaj dokument veoma zainteresovao medije iz regiona, ali i čitave Evrope, pa se očekuje da narednih dana velika pažnja bude usmerena ka atrijumu Narodnog muzeja.

Spisak Diane Budisavljević: Istina o identitetu dece iz Jasenovca

Spisak koji će biti prezentovan javnosti bila je i ostala najveća želja Diane Budisavljević.

Od oko 12.000 dece koju je Diana ukupno spasila, danas je samo oko 300 njih živo. Muzej žrtava genocida potrudio se da uz objavljivanje spiska dece javnosti predstavi i još neke činjenice, konkretno zbirku artefakata iz Drugog svetskog rata sa teritorije Hrvatske.

Na Dianinom spisku dece, pored njihovih datuma rođenja, mogu se naći i njihova prava, a ne imena koja su mališani dobijali po usvajanju od hrvatskih porodica.

Direktor Muzeja žrtava genocida Dejan Ristić istakao je u razgovoru za Blic da će mnogim potomcima ove dece biti značajan spisak kako bi pronašli svoje korene.

“Spisak je jako pedantno napisan, koji su službenici zavoda za Gluho njemu decu načinili. Sadrže redni broj, ime i prezime deteta, starosnu dob, ime oca i majke, logor iz koga je dete izvučeno iz njega sa datumom, kao i podatke o usvojitelju, odnosno hrvatskoj porodici kojoj je dete dato. Sva deca su usvojena na teritoriji tadašnje NDH. Sad kada smo pronašli spisak, nastavljamo dalje. Imamo indicije da postoji i druga građa i nikada nećemo prestati da tragamo”, rekao je Ristić naglasivši da se verovalo da je spisak davno uništen.

Među artifaktima poređanim na stolu u atrijumu, našao se i nož koji su ustaše koristile za klanje, poznatiji kao "srbosek". Nikome ko ga bude video neće biti svejedno ako se zna za šta je i za koga tada služio.

“Bilo je jako mučno, posebno prvi put kada ga vidite uživo, kada ga uzmete u ruku prosto da biste ga istražili. On ima taj kožni povez koji se stavlja na ruku i na taj način se pričvršćuje kako bi zlikovci bili efikasniji u vršenju zločina”, rekao je Ristić za Blic.

U atrijumu Narodnog muzeja posetioci će između ostalog moći da pogledaju i fotografije srpskih oficira iz logora. Ristić kaže da tretman prema oficirima nije bio tako surov kao u logorima smrti, kao i da se sada stekao jasan uvid u to kako je funkcionisao logor za njih.

Inače, građa koja je prošle godine pribavljena više nego u prethodnih 30 godina od osnivanja Muzeja, biće korišćena kako za izlaganje, tako i za istraživanje. Radi se o hiljadama artefakata.

I.Đ./Blic

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com