U trećem kvartalu ove godine u Srbiji je nastavljena stabilizacija tržišta nekretnina, nakon izrazitog rasta koje je počelo po izbijanju pandemije kovida 19, a stope rasta cene stanova su i dalje visoke i iznose 8,2 odsto, istakao je Republički geodetski zavod (RGZ).

Ukupna količina novca korišćena za kupovinu nekretnina u ovom kvartalu iznosila je 1,5 milijarde evra, što je 43 odsto više u odnosu na treći kvartal 2019. i za 10 odsto manje u odnosu na isti kvartal 2022. godine, navodi u saopštenju RGZ.

Od 1,5 milijardi evra čak 478,8 miliona evra dolazi sa delimično regulisanog tržišta, za kupovinu stanova potrošeno je 777,9 miliona evra, a za kuće 131,2 evra, građevinsko zemljište plaćeno je 107 miliona, poslovne prostore 73,3 miliona evra, a poljoprivredno zemljište 52,6 miliona evra.

U avgustu, septembru i okrobru je potpisano ukupno 29.248 kupoprodajnih ugovora, što je za sedam odsto više u odnosu na isti kvartal 2019. godine, a za 15,9 odsto manje nego u istom periodu 2022.

Samo 6,6 odsto svih nepokretnosti plaćeno je iz kredita, navodi se u saopštenju RGZ.

U Beogradu je u trećem kvartalu za nepokretnosti izdvojeno 715,5 miliona evra, od čega 456 miliona za stanove, a potpisano je 6.316 kuporodajnih ugovora.

U glavnom gradu Srbije je plaćen i najskuplji kvadratni metar – 9.475 evra u Beogradu na vodi, a ukupno najskuplji stan površine 346 kvadratnih metara plaćen je 2,2 miliona evra u beogradskoj opštini Savski venac, dok je najskuplja kuća kupljena u opštini Stari grad u Beogradu i plaćena je dva miliona evra.

Najskuplje parking mesto novi vlasnik platio je 48.0000 evra.

B.G./FoNet

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com