Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj izjavio je na konferenciji za medije nakon sastanaka sa srpskim predsednikom i kosovskim premijerom koji su trajali gotovo čitav dan, da su se oba lidera saglasila da u vezi sa evropskim predlogom za normalizaciju odnosa više nije potrebno razgovarati.

On je rekao da su obe strane pokazale spremnost da rade na implementaciji sporazuma, te da su za to potrebni dalji pregovori.

"Dalji pregovori su potrebni kako bi se odredio modalitet implementacije odredbi sporazuma. To znači da će se naša šatl diplomatija nastaviti sa ciljem da se finalizuju razgovori o aneksu sporazuma, koji će odrediti modalitet implementacije, a koji još uvek nije dovršen“, rekao je Borelj.

Šef diplomatije EU otkrio je da će zbog toga Miroslav Lajčak do sredine marta posetiti i Beograd i Prištinu kako bi se razgovori nastavili i kako bi se pomogla priprema sledećeg sastanka na visokom političkom nivou.

"Današnjim razgovorima napravljen je pomak. Sada idemo ka strukturnom rešenju za normalizaciju“, dodao je Borelj i rekao da očekuje da će se pre sledećeg sastanka šefova država članica EU krajem marta finalizovati aktivnosti oko dovršavanja aneksa sporazuma koji se tiče implementacije dogovorenih obaveza.

Vučić: ZSO bi mogla da bude začkoljica

Nakon razgovora u Briselu predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je sastanak bio "uobičajeno težak“ i da veruje da će biti još mnogo sastanaka u narednom periodu. Dodao je da je za Srbiju "prioritet svih prioriteta“ implementiranje Zajednice srpskih opština.

"Ja sam insistirao na ZSO, i evropski predstavnici. Mislim da gospodin Kurti nije bio spreman da prihvati sada, da li će u budućnosti, videćemo“, rekao je Vučić i izrazio bojazan da će sada ZSO biti začkoljica i da će dve strane "zaglaviti na nečemu što je odavno potpisano“.

Kao i tokom nekoliko prethodnih rundi razgovora na najvišem političkom nivou, danas je u Briselu bio i izaslanik Sjedinjenih Američkih Država Gabrijel Eskobar koji je imao odvojene sastanke sa Kurtijem i Vučićem.

U međuvremenu oglasio se i američki Stejt department.

Kako su istakli, predlog za normalizaciju odnosa predstavlja "mogućnost za narod Srbije i za narod Kosova da unaprede bezbednost i stabilnost šireg regiona Zapadnog Balkana“. Dodali su još i da je današnji susret najvažniji trenutak u procesu normalizacije odnosa u poslednjih deset godina.

"I Kosovo i Srbija treba da implementiraju sporazume koje su već potpisali kroz proces dijaloga, uključujući napredak ka uspostavljanju Zajednice opština sa srpskom većinom“, rekli su iz američke administracije za Radio slobodnu Evropu (RSE) i pozvali kosovske Srbe da se vrati u kosovske institucije.

Plan za priznanje bez priznanja

Iz Evropske unije ne kriju da je prihvatanje plana, koji je najpre bio inicijativa Nemačke i Francuske, preduslov za dalji proces evropskih integracija Srbije i Kosova. Prema onome što se iz medija zna o ovom predlogu, Srbija i Kosovo uzajamno će priznati dokumente, lične karte, pasoše i nacionalne simbole. Osim toga, obe strane trebalo bi da otvore stalna predstavništva u glavnim gradovima.

Mada se u predlogu ne insistira da Srbija de jure prizna kosovsku državnost, ali sve ono kosovsko što treba da prizna u praksi je jednako kao i za svaku drugu suverenu državu. Važan deo dogovora je i da se Srbija obavezuje da ne blokira članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, uz obavezu obe strane da razvijaju dobrosusedske odnose "na temelju jednakih prava“.

Sa druge strane Kosovo bi trebalo da formalizuje poseban status Srpske pravoslavne crkve i osigura nivo samouprave za srpsku zajednicu.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com