"Portret na ikoni“ je jedina žirirana kolektivna izložba sakralne umetnosti u Beogradu. Gordana Tadić, direktorka Kulturnog centra Kaleidoskop koji je organizator ovog projekta kaže za portal "Vremena“ da je ove godine na konkurs stiglo 105 radova 73 autora iz Srbije i regiona, a da je žiri odabrao 53 rada 42 umetnika. U žiriju su bili: profesor dr Todor Mitrović, docent MA Jelena Hinić, docent MA Vladimir Karanović, MA Biljana Jovanović, Vladimir Bata Kidišević freskopisac.

"Cilj je najviši nivo predstavljanja savremene sakralne umetnosti kroz jedinu žiriranu izložbu ove vrste u Srbiji. S obzirom na visoke kompetencije stručnog žirija "Portret na ikoni“ donosi najreprezentativnije radove i doprinosi sistematizaciji, razvoju i predstavljanju javnosti aktuelne sakralne produkcije u našoj zemlji“, kaže Gordana Tadić.

Luka Novaković, jedan od autora izložbe, inače master slikar-konzervator i doktorand multidisciplinarnih studija. Kaže za portal "Vremena“ da "funkcija ikone ostaje kanon i nepromenjiva je.”

Objašnjava da  “prvobitne ikone nisu potpisivane, a njihovi autori smatrali su ih dèlom zajednice. Za naše vreme karakteristično je autorsko, individualno stvaralaštvo, što dodaje ikoni novu dimenziju pored one iz koje je proistekla – iz zajedničarenja u Liturgiji. Zato danas možemo videti ikone i u muzejima, na izložbama, tj. u profanom prostoru koji prvobitno nije predviđen za njen prikaz.”

Priča da se današnji izraz ikone “temelji  na sintezi starih stilova, koristeći se savremenim likovnim sredstvima, kako bi njen likovni jezik bio bliži čoveku današnjice. Čuvanjem njenih prošlih stilskih odlika, uz određenu nadogradnju ili sintezu, činimo ih konstantno aktuelnim. Mnogi savremeni umetnici korišćenjem starih tehnologija i materijala pomoću ikone prave most koji povezuje tradicionalno i moderno. Na ovaj način oni baštine stare tehnike uz to težeći ponovnom osmišljavanju i kroz nove načine rešavajući likovne i umetničke probleme koji se danas nameću. Samim tim tradicija biva sačuvana od nestanka.”

Luka Novaković koji upravo završava životrpis crkve u Šalincu kod Smederevske Palanke, kaže da “pitanje kanona crkvene umetnosti danas predstavlja kamen spoticanja mnogim savremenim umetnicima. Kanon ikone je baziran na njenoj funkciji, u teološkom smislu, a njen likovni kanon jeste isključivo prikaz oreola oko lika svetitelja i pisanje njegovog imena.” Objašnjava da  “postoje mnoge pisane Erminije, upustva na koji način se nešto slika, ali su one nastale kao produkt prakse određenih umetnika i ne predstavljaju kanon, već moguća likovna rešenja.”

“U okvirima tradicije i likovnog jezika ikone, danas dobijamo nove svetitelje i prikazujemo nove teme koje nisu viđene u prošlosti, ali se one baziraju na starim rešenjima, sintetišući i nova”, kaže Luka Novaković.

Kako to izgleda u praksi, videće se na izložbi “Portret na ikoni” koja traje do 9. novembra.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com